Društvene institucije regulišu ponašanje pojedinaca u društvu. One predstavljaju podsistem u okviru društvene organizacije i povezane su sa obrascima ponašanja i društvenim ulogama. Institucije pojednostavljuju društveni život i osiguravaju odnose koji su unapred određeni unutar grupa. One osiguravaju kordinaciju i čvrstinu celokupnog sistema. Razumevanje sporta, kao društvene institucije, veoma je bitno. Međutim, primetno je da se nije često koristio ovaj pojam u analizama sporta.

Sport pripada sekundarnim institucijama. Društveno značenje sporta ne koristi se u smislu primarne institucije, nego u skladu sa njegovim posledicama delovanja na društvo. Sport bi mogao da ispunjav preduslove jedne institucije. Sport je značajna ali ne i temeljna institucija. On ispunjava neke nove funkcije i zadatke, ali mu se pridodaju i funkcije koje su ranije obavljale neke druge institucije. Institucija sporta, u svojoj društvenopolitičkoj ukorenjenosti, predstavlja oblik društvene kontrole. Sport kao društvena institucija zahteva konformizam. Sa druge strane, sport proizvodi, ali i suzbija devijantnost.

Vaspitno delovanje i jačanje karaktera je funkcija koja se sve češće pripisuje sportu, iako su se ranije ovim delatnostima bavile druge institucije. Proizvod uspešnog sportskog obrasca treba da bude identičan sa idealnim građaninom. Taj obrazac propagira sliku marljivog i srećnog konformiste.
Toj slici je samo naizgled suprostavljen zahtev koji se postavlja sportistima (brže, više, jače), dakle marljivošću se izdvojiti iz proseka i nadrasti konformizam. To "izdvajanje" služi poboljšanju sportske prosečne norme i to je željeno uzorno ponašanje.

Danas, naročito kod savremenog sporta je primetno da se neki oblici institucije sporta ističu, a drugi zataškavaju. Sport je ranije više bio okrenut obrazovanju i fizičkoj kulturi, dok danas zna nastupiti ogoljeno, krajnje komercionalno, u ime pobede koju smatra svojim največim idealom, i svojim krajnjim ciljem.

Na vrh strane