DRUŠTVO I SPORT

Ljudske zajednice su takođe vezane za sport, i to kako etničke, tako i teritorijalne. Što se tiče prvih, danas su poznata svetska takmičenja u svim sportovima među različitim nacijama, kako kontinentalna, tako i svetska. Identifikacija s pripadnicima pojedinih nacionalnih zajednica je vrlo izražena i ide dotle da u vreme velikih svetskih takmičenja ili takmičenja unutar kontinenata...

Sportske manifestacije javljaju se kao odgovor na rekreacijsku ili takmičarsku potrebu, ali i na potrebu turizma i deluje nadrađeno na psihičke funkcije čoveka, a istovremeno imaju i povoljni fiziološki i psihološki uticaj na čoveka. Priredbeno - rekreativno - turistička ponuda u širem smislu reči obuhvata ponudu koja služi za zadovoljivanje svih drugih potreba posetioca, učesnika i organizatora takvih manifestacija...

Društvo, sport, takmičenje to je sistem koje je vezan jedan za drugi u relacijji: jedno društvo ne bi moglo bez sporta, a ako ne bude takmičenja i sam sport bi ostao bez značenja. Uzbuđenje, pobeda, tuga, radost, fer-plej sve su to termini na jednom mestu. Sportsko takmičenje jeste sportska priredba koja se odvija prema unapred utvrđenim i poznatim sportskim pravilima, koja mogu biti...

Koncepti drušštvene kohezije, socijalne integracije i socijalne inkluzije su povezani jedni sa drugima. ŠŠto bi rekli Von Sterkenberg i Von Botenburg (Van Bottenburg & Van Sterkenburg 2005) ovi koncepti se preklapaju i odnose se na rečenicu "dobar osećaj" kao procesi jedne držžave, koji se suprostvljaju "tamnoj strani" segregacije, izolacije i fragmentacije....

Veoma je važno da svaki roditelj pre svega bude dobar pedagog, nastavnik vaspitač i trener svog deteta, nakon čega je mnogo lakše kada dete dođe u školu ili na trening. Mnogi roditelji kroz dete proživljavaju svoje želje iz detinjstva te na taj način vrše pritisak na dete da pobediti po svaku cenu, neki izgube realnu procenu situacije i sportske perspektive, dok neki žele da zauzmu mesto trenera....

Ako sport prihavatimo kao nephodnost savremenih uslova života i rada za postizanje pravilnog razvoja čoveka, onda je isto tako neophodno da se organizuje pravilan pristup pri planiranju izgradnje objekta za sport i sportske aktivnosti (stadioni, sale, bazeni, atletske staze itd), možemo li zamisliti koliko bi se narod  obradovao tim sportskim obejktima, a ujedno bi se udaljili od svakodnevih poroka, ovde se posebno misli na mlade ljude, dok bi starii bar za tren zaboravili na svoje svakodnevne probleme....

Kako su vrednosti sporta povezane sa vrednostima društva uopše? Prema jednoj uticajnoj tezi, koja se zove redukcionizam, vrednosti sporta su odraz i možda pojačivač vrednosti šireg društva. Ovo gledište je "redukcionističko" jer pokušuva da objasni vrednost kao izraz dominantnih društvenih vrdnosti, redukujući tako vrednost sporta na vrednost širega društva....

Nasilje je kod nas široko rasprostranjeno - u svim sferama društvenog života. U razmatranju geneze domaćeg nasilja ne mogu se zaobići posledice skorašnjih ratova i tadašnjeg opšteg sunovrata, posledice izolacije od sveta i bombardovanja od strane tog sveta. Kada se ovome dodaju "uobičajene" posledice dugog ulaženja u kapitalizam, kao što su nemaština, nezaposlenost, opšte nezadovoljstvo....

Sport kao fenomen, bez obzira na sve svoje pozitivne vrednosti, ne znači automatski i visoko kvalitetne etičke vrednosti sportiste. Na protiv, mogućnost etičkih devijacija kod sportista nije ništa manja, ako ne i veća, nego li kod "običnih" ljudi. To predstavlja glavni razlog što se o etici u sportu ne može govoriti kao o nečemu univerzalnom, nečemu što će pozitivno uticati na svakog ko se sportom bavi....

Sport i fizička aktivnost, igraju veliku ulogu u svakodenvnom životu i radu čoveka, i postali su veoma značajan i nepromenljiv faktor u "curriculum". Oni se javljaju kao nužna potreba i nadopunjavanje promena u životu koje u ovom periodu razvoja tehnike i nauke čine život sve  ubrzanijim, omogućavajući sa jedne strane, tehničku pristojnost, a oduzimajući, sa druge strane, osnovu zdravog života (kretanje)....

Postoji više različitih određenja grupe. Nekada se ovim terminom označavaju osobe koje imaju neku zajedničku karakteristiku, bez obzira da li su u posrednom ili neposrednom kontaktu ili uopšte nisu međusobno povezane. Drugi put se grupom nazivaju osobe koje su zainteresovane za neku aktivnost i koje se nalaze u istom prostoru. Nekada se grupom naziva i gomila ljudi koja prisustvuje nekom događaju...

Jedno od starih pitanja koje postavljaju socilozi, psiholozi i eksperti, ali i laici, odnosi se na pretpostavku da postoji specifična struktura ličnosti sportista koja ih razlikuje od ne sportista i koja odlučujuće utiče na njihov sportski uspeh. Na sličan način, postavlja se i pitanje: Da li postoji specifična struktura ličnosti menadžera u sportu koja odlučujuće utiče na njihovu uspešnost?...

Sport je kao društvena institucija nastao vrlo kasno. Razvio se s pojavom industrijalizacije kao korišćenje slobodnog vremena u radničkoj klasi. Pre toga je bio povezan za visoku klasu koja je mogla više svog vremena posvetiti rekreaciji i bavljenju nekim sporednim stvarima jer nisu bili determinirani borbom za svoju egzistenciju...

Zaključak mnogih studija na temu nasilja i nasilnog ponašanja na sportskim događajima u poslednje dve decenije, jeste da nasilje i nasilničko ponašanje doživljava svoju eskalaciju, i postaje jedan od ozbiljnijih i primarnih problema svakog društva. Ceo savremeni svet sprovodi ozbiljne napore da se suzbije nasilničko ponašanje u sportu i na sportskim događajima...

Ideja sporta kao etike i ujedinjujuće snage, kao sredstva ličnog i opšteg razvoja, kao vid kulture povezana je sa imenom Pjer de Kuberten (otac obnovljene Olimpijade) koji se zalagao da sport bude nosilac modernizovanog obrazovanja, a koje treba da omogući razvoj demokratije i kosmopolitizma, promovisanje saradnje, solidarnosti, uzajamnog poštovanja i miroljubivost kao opšte ljudske vrednosti...

Sport je univerzalni jezik koji ima sposobnost da privuče (okupi) ljude bez obzira na njihovo poreklo, verska uverenja ili ekonomski status. Kako sport u današnje vreme predstavlja neka vrstu "internacionalnog jezika", koji ima dominantnu, integrativnu i regulatornu ulogu u samom društvu i van njega, od suštinskog značaja je za svaku zemlju da pitanje sporta i socijalne odgovornosti bude sistematski rešeno...

Kada određujemo ulogu sportskog stručnjaka i učitelja u procesu reforme obrazovnog i sportskog sistema u savremenim društveno-pedagoškim institucijama, tada je potrebno naglasiti, da sportski stručnjak i učitelj predstavlja onaj ljudski faktor koji na neposredan način procenjuje sve složene društveno-pedagoške procese, koji su karakteristični za savremeni obrazovni i sportski sistem...

Pod ovim naslovom moramo naglasiti sledeće: izlaganjem ovakve koncepcije, u kojoj se kritikuju odnosi u profesionalnom sportu i tendencije razvoja sporta u modernom društvu, niukom slučaju se ne negiraju napori i rezultati hiljade istinskih sportskih entuzijasta (profesora, pedagoga, sociologa, sportskih radnika, psihologa, stučnih lica) koji nesebično nastoje da vaspitavaju mlade u duhu humanističkih ideja modernog društva...

Pitanje (ne) morala u nasim društvima u odnosu na sport postalo je dežurna tema koja se neprestano provlači u sportskim krugovima, među sportskim radnicima, u sportskim novinama, na televiziji. postaje predmet rasprave na raznim simpozijumima, konferencijama, tribinama itd. Radi se, ustvari, o tome da ova tema pruža mogućnost da se bude "kritičan" a da se istovremeno, ne kaže ništa što obavezuje...

U mojim predhodnim tekstovima pisao sam o tome pod kojim je uslovima takmičenje u sportu moralno ispravno, kao i koja se moralna pitanja javljaju unutar takmičenja. Međutim moramo se zapitati šta to imamo danas u sportu, i da li sport igra značajnu ulogu širim sferama društevnog razvitka, a tu pre svega mislim na obrazovanje u našem ličnom životu...