| |
Ideja sporta kao etike i ujedinjujuće snage, kao sredstva ličnog i opšteg razvoja, kao vid kulture povezana je sa imenom Pjer de Kuberten (otac obnovljene Olimpijade) koji se zalagao da sport bude nosilac modernizovanog obrazovanja, a koje treba da omogući razvoj demokratije i kosmopolitizma, promovisanje saradnje, solidarnosti, uzajamnog poštovanja i miroljubivost kao opšte ljudske vrednosti.
Danas je sport jedna od ključnih oblasti civilizacije, što potvrđuje predviđanje Oldos Haksli. Prisutan je na svim nivoima obrazovanja, predstavlja sastavni deo života skoro svakog čoveka i svrstava se među najrasprostranjenije oblike zabave.
Sa afirmacije bliskosti između sportskih učesnika, poštujući ličnost i kvalitete drugih, fer plej i humanosti, sport zbližava narode i vodi borbu protiv svake vrste diskriminacije. Ova etika aktivizma bez želje da osvoji druge na osnovu antipoda nasilja i agresije, danas preovlađuje u svim sportskim takmičenjima.
Generator nasilja i agresije predstavlju nasilni sistemi, odnosno nasilne strukture sporta i kulture koji nemaju ličnu i društvenu odgovornost. Sistematsko nasilje čini ljude sve više otuđenim od drugih, od društva, od njih samih... Mase, uključujući rivalstvo, etničke ili verske netolerancije (na primer, između pripadnika različitih grupa navijača sportskog takmičenja) stvaraju odgovarajuće uslove za pojavu nasilja i agresije, jer u njima "gubi" individualni identitet i lična odgovornost, njihova kritičnosti se smanjuje, i podložna je raznim sugestijama, stvarajući pogodno tlo za manipulaciju. Ovo je naročito izraženo kod adolescenata, a uslovljen je stepenom njihove kognitivnog, emocionalnog i moralnog razvoja, kao i uticaja socijalnog okruženja u kom se taj razvoj odvija.
Agresija i nasilje su dva različita koncepta. Agresija je ponašanje i to je samo funkcionalni kapacitet ukoliko ne dođe do delovanja određenih kulturnih informacija neophodnih za razvoj i konačnu odluku. Nasilje je kompleksan pojam, jer se povezuje sa institucijama, kulturnim atributima i ponašanjem koji sprečavaju ili ograničavaju razvoj ljudskih potencijala.
Uzroci agresivnog ponašanja mogi biti agresivnost i nasilje, ali da li će se razvijati zavisi od kulture u kojoj su ljudi socijalizovani. Dakle, socijalno ponašanje nije određeno urođenim faktorima i samim tim i agresija i nasilje su neizbežni. To ostavlja mogućnost za usmeravanje razvoja i obrazovanja koji će na konstruktivan način (nenasilno) dovesti do promene prilikom agresivnog i nasilnog ponašanja.
Sport može biti sigurana osnova gde će se odvijata ta transformacija. I u njegovim okvirima treba promovisati konstruktivni pristup koji polazi od onoga što je zajedničko za ljude, kao i opšte ljudske vrednosti koje bi trebalo da budu prisutne na svakom sportskom događaju.
Opšte je poznata pojava indentifikacije mladih osoba sa socijalnim modelima... koja ima jednu od ključnih uloga u razvoju mladih osoba, odnosno razvoja dobrog ili lošeg ponašanja u zavisnosti za kakv tip socijalnog modela se osoba odluči. U tom kontekstu,, treneri moraju da snose svoj deo odgovornosti u razvoju sportskog duha i timskog rada u cilju unapređenja i promovisanja pomenute opšte ljudske vrednosti, pokazujući mladima, dobro (ispravno) ponašanje ličnim primerom .
Sportisti, svojim ponašanjem tokom treninga i sportskih takmičenja trebaju promovisati te vrednosti prenoseći ih svojim pristalicama (navijačima). Fanovi i drugi koji prate sportske događaje kako bi izrazili svoju podršku kroz konstruktivno navijanje, to treba da rade u duhu fer - pleja, uz prepoznavanje i priznavanje kvaliteta drugih.
U ovom procesu važnu ulogu imaju i novinari koji moraju obaveštavati kvalitetno i stručno. Takođe, tu su uključene i oblasti obrazovanja, kulture, politike, marketinga, i svih drugih zainteresovanih strana, struktura i sistema koji su deo onoga što se zove sport i sportski život u jednoj državi.
Od svega ovoga može se istaći da u procesu suočavanja sa agresijom i nasiljem na sportskim priredbama, treba da se primenjuju prakse koje će delovati u samom sistemu, i kao takve promeniti način mišljenja i ponašanja ljudi. Treba razvijati atmosferu u duhu sportskog dijaloga, međusobnog poštovanja, bez diskriminacije i izgraditi zdrave odnose između svih učesnika u sportu.
Da bi se to postiglo, između ostalog, moraju se organizovati obrazovne i stručne radionice koje će biti deo obrazovnog procesa. Oni bi trebalo da budu usmerene ka prevazilaženju predrasuda i stereotipa, poštovanju različitosti, kontroli emocija, kontroli frustracija, povećanu tolerancije, afirmaciji, saradnji i pomoći, rešavanju konflikata, uzajamnog razumevanja i prihvatanja, solidarnosti i nenasilnog života...
Kako bi pobeda i poraz u sportu biti prihvaćeni kao deo života a ne kao napad na osobu niti kao gubitak autentičnosti, nezavisnosti i asertivne kao na grupnom tako i na individualnom planu. Ovo će dovesti do smanjenja ili čak prevazilaženja nasilja i agresije na sportskim priredbama i samom sportu, ali će doprineti i transformaciji društva u celine, što je neophodan uslov za njeno optimalno (normalno) funkcionisanje.
| Autor: |
Prof. dr. Ivan Anastasovski |
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
