Globalne promene radikalno su promenile, i idalje, menjaju način života i uslove poslovanja, koje pak uslovljavaju promene u radu privrednih i društveni subjekata, institucija, ustanova, pa i subjekata u sportskoj delatnosti (sportske organizacije, klubovi, savezi, i sl.). Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko - tehnološkoj i poslovno - upravljačkoj funkciji savremenih sportskih organizacija nesumnjivo zahtevaju stalne promene sportske i poslovne funkcije i filozofije, što ljude u oblasti sporta (sportiste, trenere, menadžere, sportske ranike, i dr.) obavezuje na permanentno obrazovanje i samousavršavanje.
S obzirom da se na savremeni sport gleda kao na kompleksan bio-psiho-socijalni fenomen, u okviru koga je zastupljen nebrojeno veliki broj faktora i procesa, koji mogu imati uticaja na uspeh/ neuspeh pojedinca i organizacije u sportu, uspešno bavljenje bilo kojim spotom, odnosno obavljanje određene funkcije u sferi sporta zahteva široko obrazovanje i upućenost u brojne zakonitosti iz najrazličitijih oblasti (medicinske, psihološke, sociološke, pedagoške, ekonomske, pravne, organizacione...).
Imajući to u vidu svaka sportska organizacija je dužna, a čini se da je to i njena funkcionalna neophodnost, da razvija stručno-kreativnu sposobnost sportista, sportskog menadžmenta, trenera i drugih sportskih radnika, s obzirom da je jedna od komponenti prepoznatljivosti sportske organizacije upravo nivo stručnih i kreativnih znanja i sposobnosti, koja su pak neophodna za ostvarivanje visokih sportskih dostignuća, tako da ćemo u nastavku teksta pažnju posvetiti temi "Obrazovanja u sportu".
Pojam i uloga obrazovanja u sportu?
S obzirom da se informacije i znanje u teoriji i praksi sve više tretiraju kao strategijski faktor razvoja, i da se smatraju neophodnim za dalji razvoj ljudi u sportu, pa tako i sportskih organizacija, prvi važan korak svake sportske organizacije u menadžment ljudskih resursa trebalo bi da bude opredeljenje za permanentnim podizanjem nivoa znanja, umeća i veština svojih članova (sportista, trenera, menadžera, sportskih radnika i sl).
Obrazovanje u sportu (Sportsko obrazovanje - engl. Sport education), danas, predstvalja čvrsto utvrđen "model" ili "pristup" koji se koristi u nastavnom planu i programu u oblasti sportskog i fizičkog obrazovanja, na međunarodnom nivou.
Podizanje nivoa znanja, odnosno obuka članova (kadrova) podrazumeva permanentno sticanje znanja, veština, kao i povećanje sposobnosti za obavljanje predviđenih poslova, a sam cilj obuke trebalo bi da bude usmeren ka informisanju i upoznavanju kadrova sa aktuelnom sportskom praksom.
Obuka ili trening organizuju se pre svega iz sledećih razloga: Opšti razlozi vezani za potrebu upravljanja ljudskim resursima, koji se tiču povećanja efikasnosti i zadovoljenja potreba i ostvarivanja pojedinačnih ciljeva i interesa; Nedostatak odgovarajućih kadrova; Povećanje vrednosti radne snage; Održavanje konkurentske sposobnosti; Promena vrste rada; Razvoj potencijala svakog pojedinca; Priprema pojedinca za prelazak na novu ili višu dužnost; Reorganizacija organizacione strukture sportske organizacije; Ostvarivanje strategije socijalne odgovornosti sportske organizacije; Zaustavljanje profesionalne degradacije eksperata i sportskih stručnjaka, i dr.
Imajući prethodno navedeno u vidu, možemo zaključiti da: "Suštinu obrazovanja u savremenom sportu predstavlja istovremeno dobijanje teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti sporta".
Obrazovanje izjednačava ljude u društvu i svako poboljšanje u obrazovanju mnogo doprinosi izjednačavanju šansi. (Bil Gejts)
Oblici obrazovanja u sportu?
U razvojne obrazovne programe iz oblasti sporta, u razvijenim zemaljama sveta, uključen je veliki broj vrhunskih naučnih institucije - ustanova (fakulteti, univerziteti, visoke škole, i dr.), u okviru kojih se polaznici (studenti, đaci, i dr.) osposobljavaju za najrazličitije delatnosti (poslove) u oblasti sporta, tako da je lepeza mogućnosti za školovanje, doškolovanje i obučavanje sportskih kadrova prilično velika.
Tipovi obuke mogu biti različiti od specijalnih informacija i uputstava (instruktaža), koji se dobijaju za vreme rada od posebno naznačenih instruktora, specijalnih kurseva, seminara, savetovanja, koji se organizuju u sportskim organizacijama ili izvan njih, do viših i visokih škola i fakulteta (specijalističke studije), kao i visokoškolske ustanove (državne i privatne), koje su namenjene školovanju budućih sportskih kadrova, a u okviru kojih se izučavaju oblasti koje su usko povezane sa savremenim sportom, kao što su: medicina, biomehanika, informatika, statistika, psihologija, pedagogija, sociologija, ekonomija, menadžment, marketing i dr.
Kad je u pitanju visoko obrazovanje u sportu, njegova delatnost ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja. Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, dok se na strukovnim studijama izvodi strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
Prema stepenu obrazovanja, studije u sportu, kao i u ostalim oblastima, dele se na: Studije prvog stepena (Osnovne akademske studije i Osnovne strukovne studije); Studije drugog stepena (Diplomske akademske studije - master, Specijalističke strukovne studije, Specijalističke akademske studije), i Studije trećeg stepena (Doktorske akademske studije).
Značaj obrazovanja u sportu?
Da bi smo makar delimično, sagledali značaj obrazovanja u sportu, moramo se najpre zapitati šta to imamo danas u sportu, odnosno koju ulogu sport igra u našem ličnom životu, ali i u široj sferi društevnog razvitka. Ako sagledamo današnji sport, možemo reći sa sigurnošću da on (sport) ima vodeću ulogu u svakom društvu, bez obzira sa kog aspekta ga posmatramo (obrazovnog, turističkog, ekonomskog, kulturnog itd.), vrednost sporta je apsolutna (I. Anastasovski).
Ukoliko uzmemo u obzir celu sliku, o svim članovima neke sportske organizacije, videćemo da postoji neophodnost dobijanja višeg obrazovanja, većih i primenljivijih znanja, propulzivnijih kvalifikacija i dr. U kontekstu opšteg kadrovskog potencijala - menadžera, rukovodilaca - van trenažnog procesa sportista, obrazovanje predstavlja nastavak procesa usmeravanja kadrova u organizaciji ka njihovom optimalnom nivou kompetentnosti neophodnom za efikasan i efektivan rad organizacije. Kada se radi o treningu sportista, obrazovanje, pre svega, ima ulogu razvoja pojedinačnih i grupnih mogućnosti i sposobnosti sportista, tako da se na osnovu sportskih kriterijuma svi mogu iskazati u željenoj i po mogućstvu punoj meri.
Završetak studija ne znači da je došao kraju učenju i usavršavanju. Osnovne studije su često samo preduslov za prijavljivanje na konkurs za posao, ali iluzija da je fakultetska diploma dovoljna da osigura menadžersku poziciju, visoku platu, sopstvenu kancelariju i slične povlastice veoma brzo biva raspršena. Sa pronalaskom posla tek sledi period dokazivanja, a bez stalnog rada na sebi nema napretka ni na ličnom ni na profesionalnom planu (Kursevi.com).
Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko - tehnološkoj i poslovno - upravljačkoj funkciji savremenih sportskih organizacija nesumnjivo predstavljaju u današnjem svetu jedan od najvažnijih podsticaja promene sportske i poslovne funkcije i filozofije, odnosno okretanje čoveka prema njegovom znanju i kreativno - stvaralačkim potencijalanima, kao najvažnijem resursu svake sportske organizacije.
Uzimajući u obzir činjenicu da je informaciono - komunikaciona tehnologija (ICT) izvršila značajan uticaj na radno okruženje i svakidašnji život ljudi i postala neizostavna kompetencija, srednjoročni i dugoročni ciljevi razvoja sportske organizacije moraju sadržavati mere kojima bi se korišćenje, ICT-a proširilo pridonoseći ubrzanom razvoju ukupnog znanja. Obrazovni i sportski sistemi se moraju suočiti sa izazovima i potrebama informacionog društva u kojem informaciona i komunikaciona tehnologija otvara široke mogućnosti celo-životnog učenja i obrazovanja (Malacko, 2008).
Možete naučiti sve što je potrebno da znate kako biste ostvarili bilo koji cilj koji sebi postavite; ograničenja ne postoje ako ste spremni na učenje. (Brajan Trejsi)
Literatura:
Sports Education - A. K. Nayak
Vodič kroz sportski menadžment I
Osnovi sportske organizacije - Milan Tomić
Sport education in physical education - Dawn Penney
Higher Education in Sport in Europe - Karen Petry, Karsten Froberg, Alberto Madella
Sport and physical education - Timothy John Lindsay Chandler, Mike Cronin, Wray Vamplew
