| |
Programiranje je složen proces koji zahteva vrsni menadžment. Programiranje mora da postigne optimalno korišćenje raspoloživih resursa - objekata, radne snage i finansija - radi zadovoljavanja potreba lokalne zajednice i potražnje. Programiranje je proces koncentrisan na planiranje programa sportskog objekta u kojem namere, tržišno procenjivanje, postavljanje ciljeva, izbor alternativa, preduzimanje i vrednovanje akcije predstavljaju povezane korake neprekidnog procesa programiranja.
 Mehanizam programiranja se sastoji od planiranja, tabeliranja, izrade vremenskih rasporeda, i sprovođenja akcije koja koristi resurse, objekte i osoblje radi ponude različitog asortimana usluga i aktivnosti - pasivnih, aktivnih, rutinskih, upravljanih, kategorisanih, raznovrsnih i specijalnih - da bi se udovoliilo zajednici kojoj objekt služi. Programiranje je proces planiranja radi zadovoljavanja različitih potreba ljudi. Program je suština sportskih usluga. Program je najvažnija funkcija sportske organizacije. Program se razvija oko tri osnovna elementa: 1) aktivnosti, 2) objekati i 3) usluga.
Aktivnosti - mogu da budu potpuno spontane (u rekreaciji, zabavi) do sasvim strukturisanih. Strukturisane aktivnosti sa stanovišta programiranja spadaju u kategorije: plesa, igara, sporta i rekreacije. Objekti - obuhvataju otvorene i pokrivene, suve i vlažne terene, građevine zajedno sa zalihama rekvizita i opremom; takođe prirodne prostore pogodne za specifične sportske i rekreacijske aktivnosti (plaže, planine, i sl.). Usluge - obuhvataju sve metode i sredstva putem kojih se ljudi osposobljavaju da postignu sportsko-takmičarske rezultate ili da uživaju u rekreaciji, na primer, pozajmljivanje rekvizita i opreme (čamci, puške, skije i sl.), transport, ugostiteljske usluge tokom sportskih priredbi, informacione usluge.
Program sportskog objekta je pažljivo integrisana i planirana kombinacija mnogih aktivnosti izabranih na osnovu individualnih i grupnih (timskih) interesa. Takav rezultat se može postići primenom različitih pristupa i metoda. Dva su posebno značajna:
1) Planiranje metodom akcija - istraživanje - kreiranje. - Oslanjanje na trofazni plan koji sadrži: 1) plan akcije u stvarnosti sporta i rekreacije imajući u vidu potražnju stvorenu u lokalnoj zajednici (opštini, gradu), 2) plan istraživanja koji se koncentriše na traganje za podacima, 3) plan kreiranja/ stvaranja predstavlja povezivanje aktivista/ korisnika programa i profesionalaca (trenera, instruktora i sl.). Profesionalci koriste svoju stručnost i aktivno tragaju za načinima i metodima uključivanja korisnika u programirane aktivnosti. Ovakav trofazni plan, zajedno sa namerama i ciljevima može da posluži kao logična osnova za programiranje.
2) Planiranje polazeći od potražnje - ponuda onoga što ljudi traže. - Programeri se oslanjaju na ulaganja korisnika. Posebno pogodan metod za javni sektor sporta/ rekreacije. Klubovi, savezi i interesne grupe iskazuju svoje zahteve. Tako menadžeri dolaze do skupa podnetih zahteva za pojediiie objekte. Ovim putem se stvara mogućnost segmentiranog programiranja. Ovaj pristup se uključuje kao deo opširnijih programa.
Osnovna strateška orijentacija uspešnog programiranja aktivnosti u sport-kom objektu jeste: programiranje mora da bude situaciono i kulturno specifično. Postoje različite lokalne zajednice, posebni problemi, posebne namere i otuda različiti ciljevi. Dobar menadžer sportskog objekta mora da bude realist i da, primenom bilo kog metoda planiranja, izađe u susret željama i potražnji korisničke publike.
Osim problema kadrovanja, marketinga i menadžmenta događaja, programiranje aktivnosti sportskog objekta postavlja pred menadžera odgovornog za objekte i sledeće zadatke: izbor šeme članstva, izbor politike korišćenja, analiza i izbor aktivnosti, analiza načina korišćenja termina u sportskom objektu od strane korisnika, utvrđivanje programskih sezonskih i vremenskih zona, predviđanje problema, fleksibilno programiranje, razvoj i proširivanje programa. Programi moraju biti dinamični i da idu u susret promenama, da se prilagođavaju potražnji.
Vrednost programa procenjuje se uzimajući u obzir: 1. Ulaganje (input) - koliko je utrošeno za program, planiranje i organizovanje; 2. Proces - šta se stvarno događalo prilikom sprovođenja programa; 3. Rezultat - šta su krajnji rezultati i kako se oni mogu upoređivati sa ciljnim metama i sa izvođačkim ciljevima.
Literatura:
Ekonomika sporta, Dr. Aleksandar Raič, 2007
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
