| |
Manipulacija vodi poreklo iz latinskog jezika i predstavlja kovanicu od dve reči: manus-ruka i pulare-ugladiti, glačati, dodirivati, pipati, udešavati, prevlačiti rukom itd. U prvobitnom značenju manipulacija se odnosila na obradu nekog predmeta pomoću veštog korištenja ruku, da bi kasnije označavala rukovanje ili upravljanje stvarima i ljudima da bi se ostvario neki zajednički cilj (Šušnjić, 1995). Ljudi često žele da izraze svoje lične ili grupne stavove o odredenim pitanjima, sporovima i pri tom pokušavaju da ubede druge Ijude u ispravnost svojih stavova. Ubeđivanje i manipulacija su vidljivi u masmedijima skoro na svakom koraku.
Manipulacija se defniše kao smišljen sistematski i kontrolisan postupak ili skup postupaka pomoću kojih manipulator, koristeći simbolička sredstva, u za njega pogodnim psiho-socijalnim uslovima odašilje u masu, preko sredstava komunikacije, odredene poruke, sa namerom da utiče na uverenja, stavove i ponašanje velikog broja Ijudi, tako da bi se oni u stvarima o kojima ne postoji opšta saglasnost, a za koje su životno zainteresovani, usmerili prema ubeđenju, stavovima i vrednostima manipulatora a da toga nisu svesni (Šušnjić, 1995). Ova defmicija manipulacije predstavlja verovatno najkompletniju i najuravnoteženiju sliku manipulacije. Posebnom analizom elemenata strukture pojma manipulacije, autor pokušava da otkrije sve faktore koji omogućavaju uspešno manipulisanje, "nevidljive ruke" manipulatora.
Manipulacijom se želi na silu prodrteti u nečiji duh da bi se tamo usadilo neko mišljenje ili ponašanje, a da čovek nije svestan prisile. Sve je u tom činu koji sam od sebe krije svoju manipulatorsku prirodu. U tome je njegova suštinska agresivnost. Zaista, za razliku od fizičkog nasilja koje izaziva eksplicitno očiglednu reakciju, psihološka ili kognitivna prinuda uspešna je zbog svoje prikrivenosti. Tako i mehanizmi konstruisanja manipulatorske poruke zavise od dvostruke težnje: da se ustanovi eventualni otpor i da se sam postupak maskira. U tome je osnovna razlika između manipulacije i dokazivanja, gde se istovremeno sa ubeđivanjem objašnjava i sam postupak (Breton, 2000) Bez obzira što se ponekad u svakodnevnom govoru manipulacija upotrebljava i u pozitivnom smislu(npr. manipulativni troškovi), većina istraživača ističeŤda je ona nečasna i sramotna po onoga ko se njome služi, ma kakvi bili ciljevi koje želi da postigne.
Oni smatraju da je sve manipulacija i da ne postoji nikakav drugi mogući način ubeđivanja. Pošto se kao alternativa manipulaciji navodi fizička prinuda, po toj logici bolje je izabrati manipulaciju. S druge strane navode se argumenti koji opovrgavaju ovu pretpostavku. Prva pretpostavka je da u savremenom društvu nema više ideala za koje se vredi boriti i koje treba odbraniti. Druga pretpostavka zasniva se na stanovištu da je manipulacija karakteristična samo za totalitarna društva i da postepeno nestaje sa demokratizacijom društvenog života. Treća pretpostavka dopušta postojanje manipulacije, ali znatno ublažava njene posledice ističući da je javno mnjenje odraslo" i postalo kritičnije.
Smatra se da javnost kojom se pokušava manipulisati može u velikoj meri da takve obrasce odmah dekodirať. Mediji nisu postali orude prikupljanja i širenja informacija koje proizvod neko drugi, već proizvodač, kontrolor i vlasnik informacija. Oni imaju svoje moćne i profesionalno obučen kadrove za to. Njima su na raspolaganju faktički sve raspoložive snage koje su na bilo koji način povezane sa informacijama. Oni formiraju informaciju po svojim pravilima, dajući informaciji oblik koji odgovara njihovim interesima. Informacioni tok koji ih zaobilazi neznatan je u poređenju sa onim koji prolazi kroz njih, a njegova uloga još beznačajnija.
Oni su skoncentrisali u sebi najuticajnije informacione tokove i društvene snage.Mediji prodiru u sve sfere društva - u politiku, ekonomiju, kulturu, nauku, sport, svakodnevni život. Oni svugde imaju posla i ne deluju samo na osećanja i mišljenja Ijudi. Oni demonstriraju vlast nad njima, i to diktatorsku vlast. Ova vlast se ostvaruje različitim kanalima. Sredstva masovnih komunikacija postaju sve više informativna i formativna. Mnoštvo informacija zahtevalo je prilagođavanje i selekciju, što je omogućavalo i manipulaciju. Informacijaje, najedanput, upunom smislu, postala temelj socijalne moći. U situaciji izloženosti na milost i nemilost depersonalizovanim informacijama, pojedinac počinje tražiti oslonac u drugome, nekoga ko zna, ko može biti oslonac u kontradiktornom svetu sa kojim je suočen.
On postaje sve zavisniji od medija i informacije koju od njih dobija. lako su te informacije sekundarne, one za njega postaju primarne i osnovne. Svet za pojedinca nije više samo njegova porodica i teritorija; on je najedanput postao gradanin sveta, ali sa ličnošću koja je još uvek primerna užim lokalnim okvirima. Smisao se traži i nalazi u onome što daju drugi, a pojedinac postaje manipulativni objekt.
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
