KOMUNIKACIJE U SPORTU

Komunikacije mogu da budu usmene, pismene i gestualne (pokretima). Poruke ostalim članovima sportske organizacije mogu da sadrže informacije i ideje, uputstva, naredbe, komande itd. Svrha ovih poruka je usmeravanje koje kod ljudi stvara saznanje o tome šta treba da rade, kako i kada, gde i kako da postupaju.

U svakoj sportskoj organizaciji postoje neformalne, nekontrolisane mreže razmena informacija. Ako u sportskoj organizaciji postoje ograničeni ili formalni kanali informisanja, sigurno je da će u njoj doći do pojave mreže glasina, koje prenose mnoštvo dezinformacija (neistina). Najbolja protiv teža glasinama su učestale, otvorene komunikacije između menadžmenta i zaposlenih, naročito o pitanjima koja zaposleni, sportisti i klijenti smatraju važnim za sigurnost posla, napredovanje kao takmičara ili uslova zadovoljavanja korisničkih potreba.

Menadžerske komunikacije su sredstva kojima menadžment prenosi i prima informacije. One ispunjavaju važnzadatak, prevode apstraktne ciljeve i planove i zadatke i navode zaposlene na aktivnost. Komunikacije su proces koji može da obuhvata razmenu znanja (dvosmeran proces), ali takođe može da bude i jednosmeran, kada menadžer daje uputstva prema kojima izvršilac treba da se ravna ili kada daje naređenja koja moraju da se sprovedu.

Interpersonalne komunikacije predstavlja dvosmerni proces komuniciranja (razmena informacija). Komunikacioni proces nije potpun bez povratne informacije (ponavljanja poruke ili postavljanja pitanja) koja podstiče na razjašnjavanje sadržaja poruke. Kod interpersonalne komunikacije je važno da poruka bude prenesena putem odgovarajućeg kanala do određene osobe, a zatim da primalac poruke ponovi poruku radi dokazivanja da je razumeo njen smisao i značenje (sadržinu).

Organizacijske komunikacije, u ovim komunikacijama koje povezuju više osoba moraju se imati u vidu kanali komunikacije (silazni kanali, ulazni kanali, bočni kanali) i mreže komunikacija kroz koje se prenose i razmenjuju informacije. Smerovi komunikacija se planiraju putem projektovanja lanaca komandovanja u organizaciji.

Postoji više različitih tipova mrežnih komunikacija:
- Ograničene ili centralizovane - u njima menadžeri imaju proverljivu kontrolu jer je većina informacija kanalisana prema njima. Ovakve mreže su pogodne za proste zadatke i razmenu informacija jer se infomacije prenose brzo i efektivno.
- Otvorene ili neograničene mreže - omogućuju slobodnu razmenu informacija u radnoj grupi. Menadžer može da olakšava razmenu informacija dok je kontrola otežana. Za složene zadatke koje traže mnogo ulaznih informacija, ovakve otvorene mreže su efektivnije od zatvorenih mreža.

		Tweet
		Na vrh strane