| |
Uvođenjem digitalnih servisa aktuelizuju se pitanja fragmentacije publike i fragmentacije javne sfere, umanjenje socijalne integrativne uloge medija, smanjenje prihoda od reklamiranja (zbog ekstremne fragmentacije publike) ili, pak, koncentracije medija, izdvojenost onih delova društva koji ne mogu da isprate troškove prelaska na digitalno emitovanje, itd.
Iako su prednosti digitalne televizije dostupne milionima građana u razvijenim evropskim zemljama, opšti je zaključak da Srbija i zemlje u okruženju kasne sa uvođenjem novih tehnologija. Medijska tržišta ne ostvaruju dovoljne prihode da bi mogli da investiraju i publici ponude nove platforme prenosa. Strategije nadležnih regulatora nisu jasne, niti dovoljno definisane i sadrže samo tehničke detalje, izostavljajući, pri tom, odrednice o mogućim socijalnim ili političkim posledicama.
Javni servisi, kako pokazuju trendovi, polako gube publiku, naročito mlađu, koja se sve više okreće novim, modernijim ponudama i uslugama.
Iako je definitivno gašenje analogne televizije na evropskom nivou dogovoreno za 2012, a najkasnije 2015. godinu, emiteri, medijski stručnjaci i regulatorna tela u Srbiji ne vode intenzivne javne debate o predstojećoj digitalizaciji. Od države i regulatornih tela se očekuje jasniji signal u kom pravcu bi ceo proces trebalo da se odvija. Nadležna ministarstva (telekomunikacija i kulture) su, zajedno sa nezavisnim regulatronim telima (RATEL i RRA), oformile radnu grupu koja treba da pripremi strategije prelaska na digitalno emitovanje, ali nikakav zvaničan dokument još uvek nije predstavljen javnosti.
Postojeći zakonski okvir ne pruža sveobuhvatni regulatorni niti strateški plan za digitalnu radiodifuziju. Relevantnim zakonskim tekstovima, pre svega Zakonom o radiodifiziji i Zakonom o telekomunikacijama, daju se samo opšti principi razvoja novih radiodifuznih tehnologija. Digitalizacija se pominje u jednom članu "Strategije razvoja radiodiuzije u Republici Srbiji do 2013", ali njime nisu definisane strateške smernice koje su potrebne za uspešno pokretanje i konačan prelaz na prenos digitalne televizije.
Kako je, prema odredbama Zakona o radiodifuziji, jedino nosilac javnog radiodifuznog servisa obavezan da pređe na nove digitalne tehnologije, tehničko odeljenje RTS-a već je pokrenulo eksperimentalni program na 27. i 31. kanalu VHF opsega, pri čemu je digitalnim signalom pokriveno šire područje Beograda i Novog Sada. Ostali komercijalni emiteri polako uvode nove ponude na medijsko tržište. Najveći komercijalni kablovski operater Serbian BroadBand (SBB) nudi dva digitalna paketa na satelitskoj platformi, a najznačajniji komercijani emiter, televizija Pink, nudi tematske kanale putem SBB paketa.
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
