| |
Ženska sportska trijada se odnosi na međusobni odnos poremećaje ishrane, amenoreje i prerane osteoporoze, koji se često zajednički (istovremeno) javljaju. Ovi poremećaji predstavljaju aktuelan poblem kod sportiskinja koje su uključene u sportove u kojima je posebno bitna telesna kompozicija, odnosno u sportovima kao što su gimnastika, umetničko klizanje, ples, trčanje. Njihovo stalno fokusiranje na postizanje ili održavanje idealne telesne mase ili optimalne količine telesne masti je često osnovni uzrok ženske sportske trijade.
Interakcija između intenzivnog treninga, poremećene šeme ishrane i hormonskih poremećaja može negativno uticati na normalan razvoj i proces sazrevanja kostiju. Učestalost poremećaja menstrualnog ciklusa varira u zavisnosti od vrste sporta i intenziteta treninga. Endokrini problemi mogu da izazovu menstrualni poremećaj, preranu osteoporozu i probleme rasta i razvoja. Neuhranjenost može da dovede do brojnih problema, posebno kardiovaskularnog i gastrointestinalnog sistema.
Treba naglasiti da napori u pravcu prevencije i lečenja zahtevajumultidisciplinarni tim sastavljen od psihologa, nutricioniste, lekara i trenera kako bi se problem rešio. U slučaju da se ne leči, ženska sportska trijada može da poveća rizik od nastajanja kratkoročnih i dugoročnih posledica, uključujući psihičke, medicinske i ortopedske posledice.
Američka asocijacija dijetetičara je predložila smernice za prevenciju ženske sportske trijade u publikaciji "Strategije prevencije u sportskom timu" iz 1994. godine. Sledeće tehnike i strategije treba uzeti u obzir pri radu sa svakom sportiskinjiom:
- Razdvojiti stavove vezane za unos i izbor hrane i stavove vezane za telesnu težinu od osećanja i psiholoških problema. Ako sportiskinja shvati razliku, to joj može pomoći da nauči da razdvoji činjenice i krene ka boljem razumevanju načina kako da se oseća bolje.
- Podučiti sportiskinju o vezi između unosa hrane i zdravlja, kao i o nutritivnim potrebama za optimalno funkcionisanje organizma.
- Povezati edukaciju sa promenama ponašanja. Na primer podučiti sportiskinju o činjenicama vezanim za potrebe za hranom i energijom pre nego što se predloži povećanje kalorijskog unosa.
- Delovati malim promenama, pre nego činiti velike promene u životu sportiskinje. Obeshrabriti je ako pokaže želju da sve promeni odjednom. Male promene će pre biti usvojene i duže će se održati.
- Objasniti da je nazadovanje normalno i da se može koristiti kao sredstvo za učenje o tome kako da se reformulišu odgovori na zadatke koji joj se postavljaju.
- Podučiti sportiskinju tehnikama samopraćenja kao što su dnevnik ishrane i ponašanja kako bi mogla da stekne osećaj kontrole nad svojim tretmanom i izborom.
- Koristiti protokole mase i unosa hrane, ali izbegavati korišćenje ove tehnike ako sportiskinja postane suviše obuzeta time ili ako mislite da to može postati kontraproduktivno.
- Polako povećavajte ili smanjujte telesnu masu sportiskinje kako bi sprečili da oseća gubitak kontrole što bi potencijalno uzrokovalo povlačenje sa terapije.
- Podučite sportiskinju kako da održi zdravu težinu. Podstičite redovno vreme za broke, raznovrsnost i umerenost pri unosu hrane kao i postepeno ponovno uvođenje izbačene hrane.
- Procenite i primenite poseban pristup sa svakom osobom pojedinačno i ukoliko je potrebno promenite pristup tokom tretmana.
- Težite da se svaka sportiskinja oseća prijatno i tokom obroka u društvu i tamo gde nema potpunu kontrolu.
|
Na vrh strane  |
|
|
