| |
Svaki sport koji od sportiste zahteva velike fizičke napore, zahteva i besprekorno stanje kostiju. Kosti predstavljaju aktivno živo tkivo u organizmu, sa mnogo važnih funkcija, kako u stanju mirovanja, tako i u stanju fizičke aktivnosti. U našem telu nalazi se mnogo kostiju, različitog oblika, veličine, čvrstoće, a samim tim i različitih funkcija. Smatra se da posedujemo preko 200 kostiju.
 Neke kosti su vrlo specifične, kao što su vilične kosti, tako je recimo donja vilica, jedina pokretna kost lobanje. Međusobno su kosti povezane pokretnim zglobovima i mišićima i taj sklop je jedinstven i omogućava pokret. Svaki pokret koje telo napravi zahteva određeni mehanički rad, odnosno, zahteva energiju. Ta energija prenosi se upravo sa mišića na kosti i zbog toga su one veoma važne, odnosno, jednako nam je važna svaka pojedinačna kost, kao i skelet u celini.
Sve kosti tela zajedno čine skelet illi kostur, koji našem telu daje oblik, potporu i stabilnost. Da nema kostiju, ne bismo mogli da održimo konstantnost oblika tela i postojali bi značajni problemi da svi organi ostanu "na broju". Pravilnim razvojem tela, vežbama za oblikovanje tela, možemo pozitivno uticati da se naš skelet formira onako kako treba i to je veoma značajna navika, koju bi trebalo razviti kod svakog deteta - pravilno držanje tela.
Kosti se formiraju vremenom i za to je zaslužan splet biohemijskih reakcija. Rast kostiju prati i porast celog tela. Određeni broj kostiju, tokom života se obnavlja, ali jedan deo koštane mase se i izgubi, kako organizam stari. Ovo je jedan od razloga što u poznim godinama naša visina počinje da opada. Kosti se izgrađuju najviše tokom perioda adolescencije i tokom polne zrelosti.
Kako možemo ojačati kosti, osim ishranom?
Dokazano je da vežbanjem možemo uticati na kvalitet kostiju, odnosno da pola sata vežbanja dnevno značajno utiče na povećanje koštane mase i čvrstoću kostiju. Isto tako, zna se da u stanju mirovanja, telo za godinu dana može izgubiti i do 30% koštane mase. Postoje vežbe koje i kod vrhunskih sportista negativno deluju na kosti i izazivaju vremenom osetoporozu, ali generalno gledano, fizička aktivnost i vežbe izdržljivosti jedan su od načina da produžimo "svežinu" kostiju. Prilikom nošenja tereta, ukoliko je moguće, njime treba jednako opteretiti i desnu i levu stranu. Ukoliko dugo sedimo ili ležimo u jednom položaju, poželjno je izdvojiti par minuta i "protegnuti se". To značajno doprinosi "osveženju" kostiju.
Kosti štite sve unutrašnje organe i mekša tkiva, a izgrađene su od posebne vrste čvstog tkiva, kalcijuma i fosfora, koji im daju čvrstinu. Čvrsto tkivo, prožeto je kanalićima, oko kojih postoje koštane stanice, koje u međustanični prostor luče kalcijum i fosfor. Kroz kanaliće prolaze krvne žile i nervi. Veoma važan gradivni element kostiju je protein osein (udeo oseina je oko 25%). Skoro 90% kalcijuma u organizmu, nalazi se upravo u kostima. Ovo kostima daje značajnu biohemijsku ulogu, koja dopunjuje onu mehaničko-potpornu. Kosti imaju i svoju da tako kažemo dopunu u vidu hrskavice, koja je čvrsta a glatka, tako da može značajno da ublaži trenje i tako zaštiti kost. Kosti imaju još i pokosnicu, koja je građena od posebnog vezivnog tkiva i prirasta uz kosti. Duge kosti ispunjene su i koštanom srži, koja je odgovorna za stvaranje krvnih stanica.
Zašto je važno unositi dovoljno kalcijuma u organizam?
Iako se ne mogu sve kosti obnavljati, to ne znači da ne treba unositi kalcijum u organizam. Kalcijum ima veoma važnu ulogu i on je jedan od najbitnijih biogenih elemenata. Ukoliko se ishranom ne unese dovoljna količina kalcijuma organizam će morati sam da je obezbedi. Kako? Upravo, tako što će tu količinu crpiti iz kostiju. Ovo utiče na, da tako kažemo kvalitet kostiju, one postaju osetljivije, mekše, lakše lomljive i na njima može doći do raznih degerativnih promena. Trudnoća i preveliki stres su primeri za situacije u kojima će druga tkiva,odnoso organi imati potrebu za kalcijumom i on se tada crpi iz kostiju, ukoliko ishrana nije na zadovoljavajućem nivou.
Sportisti svoje kosti mnogo više opterećuju od ljudi koji miruju. To je pozitivno sa aspekta poboljšanja otpornosti kostiju, povećanja koštane mase, ali moramo imati u vidu da pojačana fizička aktivnost zahteva pojačan unos kako makronutrijenata, tako i mikronutrijenata. Odnosno, koliko je važno da unosimo šećere, kao primer energetskih izvora mišićne aktivnosti, jednako je važno da unosimo vitamin B12, kalcijum, fosfor i slično.
Koja hrana blagotvorno utiče na kosti?
Najviše kalcijuma ima u sojinom mleku, sosu, orašastim plodovima, mesu, ribi, mlečnim proizvodima i tu je pored količine važan i oblik u kojem je kalcijum prisutan, odnosno jedinjenja u kojima je vezan, jer postoje slučajevi da neki minerali budu prisutni u hrani, ali da nisu u pogodnom obliku za resorpciju. Preporučljivo je koristiti u ishrani ulja od masline, palme, kokosa, kikirikija i pamuka, koja su bogata vrednim masnim kiselinama, pre svega omega masnim kiselinama, koje dosta utiču na resorpciju kalcijuma. Sa mlečnim proizvodima ne treba preterivati, jer oni mogu usporiti resorpciju gvožđa. što značajno remeti krvnu sliku sportiste.
Kafa, gazirani sokovi i uopšte, napitci bogati kofeinom značajno usporavaju i otežavaju resorpciju kalcijuma. Veoma je važno pomenuti da je za uspešnu resorpciju kalcijuma neophodno prisustvo vitamina D. Ovaj vitamin smatra se vitaminom koji donosi spas savremenom dobu. On se u organizmu stvara izlaganjem sunčevoj svetlosti (nikako prekomerno) ili se unosi ishranom, a sadrže ga morski plodovi, riba i jaja, pre svega. Pripada grupi vitamina rastvorenih u mastima. Istraživanja su pokazala da trenutno više od polovine svetskog stanovništva nema dovoljnu količinu vitamina D u organizmu, a ista istraživanja kažu da on može biti veliki borac protiv raznih vrsta karcinoma.
Da zaključimo: Ishrana bogata mineralnim materijama, pre svega kalcijumom i fosforom i fizička aktivnost su osnovni preduslovi za zdrave kosti. Napor i bol osećamo zahvaljujući nevima u kostima i na te procese ne možemo uticati, ali kako su kosti čvrst materijal, imaju svoj prag otpornosti na lomljenje i deformacije. Sve to možemo nazvati punoćom kostiju, na koju možemo uticati ishranom i bavljenjem sportom (fizičkom aktivnošću).
| Autor: |
Branislav Dimitrijević |
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
