UTICAJ BIORITMA NA SPORTSKI REZULTAT

Suština hipoteze o bioritmu ogleda se u tome da trenutak čovekovog rođenja postaje signal za tri neobično stabilna oscilacijska procesa sa periodičnošću od 23 (fizički bioritam), 28 (emocionalni bioritam) i 33 (intelektualni bioritam) dana, koji određuju nivo fizicke, emocionalne i intelektualne aktivnosti toga čoveka u toku čitavog njegovog života. Grafičkim prikazivanjem takvih više dnevnih oscilacija nastaju sinusoidne krive. Pri prolazu iz pozitivnih u negativne vrednosti i obrnuto, one prolaze kroz nulte (kritične) tačke.

Onog dana (kritičnog) kada se faze smenjuju, organizam kao da prelazi na drugačiji režim funkcionisanja, koji prate opadanje fizičke radne sposobnosti, emocionalne stabilnosti i umne produktivnosti. Takvog kritičnog dana verovatnije je da se čovek lošije oseća, nervozan je, depresivan, nesposoban da se kontroliše, sklon da oboli i da se povredi, da doživi nekakav udes i slično. Ako se dve ili tri krivulje istovremeno seku u jednoj tački, takvi dvostruko ili trostruko kritični dani su posebno opasni.

Hipoteza o tri bioritma se proširila u mnogim zemljama, (SAD, Nemačkoj, Japanu, Engleskoj, Francuskoj, Bugarskoj, SSSR-u i drugim) i svetska literatura je puna primera o dokazanim tezama o bioritmu. Uglavnom su dokazi proistekli iz analiza hiljade slučajeva raznih povreda u mnogim strukama na radu (posebno u radu za mašinama i u saobraćaju) i iznenadnih smrtnih slučajeva. Sva ova istraživanja su dovela do toga da su u mnogim zemljama na koristan način počela upotrebljavati teorija bioritmova. U Moskovskom zavodu za izradu elektrovakumskih instmmenata, dvesta ljudi u šest odabranih pogona, redovno je obaveštavano o kritičnim danima i fazama njihova tri bioritma. Broj povreda se drastično smanjio, a produktivnost rada se povećala za 30%.

O uticaju bioritmova na postizanje sportskih rezultata postoje mnogobrojna istraživanja. Interesantno istraživanje je bilo sprovedeno od strane Scholzer-a saradnika (1974.) u kome je analizirana povezanost između bioritmova 1051 sportskih rezultata (svetski rekordi, rekordi Švajcarske, olimpijske pobede). Rezultati su pokazali da ne postoji osnova za prihvatanje uticaja bioritmova na postizanje rezultata u sportu. Većina autora je dobila slične rezultate istraživanja.

Danas je poznat veoma velik broj bioritmova koji se odigravaju u organizmu čoveka, najviše su proučeni fizički, emocionalni i intelektualni. Prema Matvejev-u još 1966. godine bilo je poznato da se u organizmu čoveka odigrava istovremeno oko 50 raznih procesa, koji se ritmički odvijaju i čiji ritam traje kraće ili duže vreme. Danas je izračunavanje bioritma veoma jednostavno, jer postoji specifični program, koji zahteva samo unos tačnog datuma rođenja (dan, mesec i godina).

Pretpostavlja se da se treningom može uticati na optimalniji odnos između bioritmova. Time što se određeni bioritmovi po potrebi mogu skraćivati ili produžavati, da se adaptacijama smanji negativan uticaj kritičnih dana i dana kada je krivulja u negativnoj fazi. Ovaj proces nije jednostavan i zahteva dugotrajnu progresivnu adaptaciju. Trenažni process treba da ostvari optimalnu haotičnost dinamike bioritmova, koji su najodgovorniji za postizanje sportske forme i visokog sportskog rezultata.

Takođe je važno istaći da je sportska praksa pokazala das u spoljašnji uticaji, dobro programirani trening i oporavak, koji utiču na  povećanje radne sposobnosi sportista, mnogo značajniji od biološke (unutrašnje) komponente bioritma.

		Tweet
		Na vrh strane