Uobičajeno tumačenje sportskih povreda kao nečeg što je deo igre ukazuje da se malo toga može učiniti da se spreči njihova pojava i ozbiljnost. Medutim, nedavno sprovedene studije pokazuju da to nije istina. Ukoliko se posveti pažnja faktorima rizika koji dovode do sportskih povreda, posebno medu mladim sportistima, one se mogu smanjiti za 15 do 50%. To važi kako za akutne tako i za...

Generalno, rehabilitacija prati logičan redosled. Prvo moraju biti obrađeni bol i edem. Mogu biti neophodne različite metode fizikalne terapije, lekovi i neki oblici imobilizacije. Masaža, manuelna terapija i akupunktura su korisni u smanjenju bola i pospešivanju aktivnosti. Nakon što se bol smanji, radi se na fleksibilnosti i obimu pokreta. Kada se povrati pokretljivost, može se...

Faktori rizika za pojavu povreda koje su posledica pretreniranosti mišića mogu biti endogeni i egzogeni. Endogeni faktori obuhvataju prethodne povrede, lošu kondiciju, anatomske anomalije, neravnomernu snagu mišića, nutritivne faktore i rast (kada su deca u pitanju). Egzogeni faktori su korišćenje neadekvatne obuće, greške tokom treniranja kao što je neadekvatna struktura treninga...

Poznavanje patofiziologije povrede tkiva i procesa zarastanja je važno u planiranju lečenja. Proces zarastanja obuhvata 3 faze: inflamatornu (zapaljensku), fibroblastičnu fazu reparacije i fazu sazrevanja i preoblikovanja. Razumevanje hemijskih i fizioloških procesa može da pomogne lekaru u izboru rehabilitacionih postupaka koji maksimalizuju procese zarastanja...

Osnovni principi za primenu metoda fizikalnih terapija je da se minimalizuje povreda i skrati vreme odsustvovanja od sportskih aktivnosti. Ove metode su od pomoći u obradi-smanjenju bola i edema, kao i poboljšanju zarastanja. Fizikalna terapija je dodatak nezi, a ne lek. Metode fizikalne terapije mogu se kategorizovati kao hladnoća, toplota, struja i trakcija...