Energetika fizičkih aktivnosti pretežno se odvija na nivou mišićnog rada. Energija potrebna za vršenje rada, unosi se u organizam iz spoljne sredine putem hrane. Osnovne hranljive materije su šećeri, masti i belančevine. Šećeri i masti su energetske, a belančevine osnovne gradivne materije (učestvuju u izgradnji i obnovi ćelija). Prema redosledu potrošnje prvo sagorevaju šećeri, a zatim masti...

Da bi se procenila optimalna telesna masa, većina profesionalaca koristi indeks telesne mase (BMI Body Mass Index) koji se izračunava deljenjem vrednosti telesne mase sa kvadratnom vrednošku telesne visine. Osobe kojima je vrednost BMI između 20 i 25 imaju najmanji zdravstveni rizik. Preporučene vrednosti BMI za žene su u rasponu od 21,3 do 22,1 a za muškarce 21,9 do 22,4...

Prilikom sastavljanja preporuka za ishranu sportista, moraju se uzeti u obzir specifične energetske potrebe određenog sporta, obim dnevnog treninga, starost, pol i sklonost ka određenoj ishrani (vrste namirnica koje sportista najradije konzumira). Ne postoji samo jedan plan ishrane koji će doprineti poboljšanju takmičarske sposobnosti...

Postoje tri procesa kojima se sintetiše ATP. Svaki proces se razlikuje po svojoj sposobnosti da obezbedi energiju za mišićne aktivnosti različitog intenziteta i trajanja. Brze, eksplozivne aktivnosti kao što je sprint na 100 metara zahtevaju brzi dotok energije, dok se aktivnosti dužeg trajanja i manjeg intenziteta kao što je maraton oslanjaju na energiju iz drugih izvora...

Organizam svakodnevno koristi ugljene hidrate, masti i belančevine da bi obezbedio neophodnu energiju za održavanje ćelijskih funkcija u mirovanju i tokom fizičke aktivnosti. Energija koja se oslobađa tokom razgradnje hrane služi za fosforilaciju adenozin difosfata (ADP) i obnavljanje energetski bogatog jedinjenja adenozin trifosfata (ATP)...