| |
Pojava ¾ene na sportskim terenima kod nas je relativno novijeg datuma. Posebno se to odnosi na masovno uèe¹æe ¾ena u raznim oblicima upra¾njavanja sporta. Kada je vrhunski sport u pitanju, uèe¹æe ¾ena u njemu, vredno pomena, nalazimo tek posle prvog svetskog rata. Pojava ¾ena na olimpijadi vezana je prvi put za Olimpiske igre 1900, godine u Parizu (¾ene su se najpre u Parizu takmièile na travi u tenisu i golfu).
Sve su to razlozi zbog kojih je problematika izuèavanja specijalne filozofije ¾ena u sportskim naporima u svom polju. Osnovna gre¹ka u razmatranju odnosa ¾ena - sport bi bilo konfrotirati polove u bilo kojoj vrsti sporta. Emancipaciju ¾ene i njihovu ramnopravnost ne treba shvatiti u bukvalnom smislu reèi i tra¾iti od njih savladavanje odreðenih psihofizièkih napora i postizanje rezultata svojstvenih mu¹karcima.
Bez pretenzija da se na ovom mestu ulazi dublje u filozofiji fizièkih napora u sportu, treba naglasiti da je relativna moguænost treniranja (u odnosu na osnovne sposobnosti) najverovatnije ista, iako optimalni kvantitet treninga ¾ena kod kratkotrajnih, srednjih i dugotrajnih optereæenja iznosi 60-80% kvaniteta treninga mu¹karaca (manja apsolutna moguænost treniranja).
®enski deo stanovni¹ta predstavlja osnovni kontingent biolo¹ke reprodukcije. To se, pre svega, odnosi na ¾ene izmeðu 15 i 49 godina (tkz. fertilni period ¾ene), no sa aspekta ¾ene u sportu bitni su i pre i postfertilni period.
Svoðenje ¾ene samo na reproduktivnu ulogu sigurno da nije u skladu za velikim dostignuæima, ostvarenim u modernom svetu danas, ali to va¾i i za na¹e prostore, na planu njene potpune biolo¹ke i ekonomske emancipacije. Isticanje odreðenjih, pre svega, biolo¹kih osobenosti, treba naprotiv da doprinese boljem upoznavanju onih specifiènosti koje mogu imati upliva na motivisanje masovnog bavljenja ¾ena sportom kao jednim od veoma bitnih faktora oèuvanja i unapreðenja njihovog zdravlja, radnih, fizièkih i mentalnih spsobnosti.
®enski deo populacije u razvijenim zemjama i regionima èini uglavnom ne¹to vi¹e od polovine ukupnog stanovni¹ta, Maskulinitet (broj mu¹karaca na 1000 ¾ena) u takvim sredinama uvek je ispod 1000 (negativan maskulinitet). Manji broj mu¹karaca od ¾ena u visoko razvijenim sredinama tumaèi se veæom ugro¾eno¹æu mu¹kog pola hroniènim bolestima i svim oblicima traumatizma, pa iako se raða vi¹e mu¹ke nego ¾enske dece, u sredini gde fertilno ¾ensko stanovni¹tvo malo strada od komplikacija vezanih za reprodukiju (trudnoæa, poroðaj, i sl.), ¾ena je brojèano vi¹e nego mu¹karaca (na ovaj fenomen utièe i proseèno du¾e trajanje ¾ivota ¾ena).
U ¹irem smilsu reèi zdravstvena za¹tita ¾ena predstavlja kompletnu za¹itu ¾enskog dela populacije, tj. aktivnosti i mere koje se u socijalnoj medicini najèe¹æe opisuju kao 5 nivoa zdrvstvene za¹tite. No, kada se upotrebi termin socijalno-medicinska problematika ¾ena uglavnom se misli na specifiène probleme i specifiènu zdravstvenu za¹titu ¾ena u odnosu na njihovu reproduktivnu ulogu.
Masovno bavljenje sportom, koji ne mora bti uvek i vrhunski, preduslov je, pored niza drugih, za fizièki i mentalno zdravo stanovni¹tvo. ®ene koje èine polovinu populacije i imaju vanredno va¾ne zadatke u reprodukciju, treba da budu ramnopravne i selektivno naj¹ire ukljuèene u sport i sportske aktivnosti, vodeæi raèuna o svim njenim specifiènostima. To je potreba, imperativ u vremenu u kojem ¾ivimo. Ako se zna da su ¾ene danas izborile punu ramnopravnost (ili su na dobrom putu da to uradie) i na ekonomskom i na kulturnom i politièkom planu, da su one danas cenjeni struènjaci, radnice i samoupravljaèi, de su podlo¾ne stresogenim situacijama, sedeæem ¾ivotu i drugim faktorima rizika mnogih, pre svega, hroniènih bolesti isto kao i mu¹karci, njihovo ukluèivanje u sport i sportsku aktivnost mora biti masovno, organizovano i naj¹ire dru¹tveno podr¾ano.
| Autor: |
Prof. dr. Ivan Anastasovski |
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
