| |
Godine 1772. američki hemičar Pristli prvi je uveo ugljen-dioksid dobijen u industriji, u vodu i ustanovio da ovakva voda ima prijatan ukus. Nešto kasnije, Šveđanin Bergman uveo je u takvu vodu aromu, šećer i kiselinu, čime je prvi dobio gazirano, aromatizovano piće. Osvežavajuća bezalkoholna pića ili kako ih popularno nazivaju - OBP, danas predstavljaju veoma široku grupu napitaka i zauzimaju značajno mesto u ishrani savremenog doba.
 Nekada je glavni napitak bio voda, bilo čista ili sa dodacima, kao što su cimet, biber i drugi začini, dok se danas sve više koriste razna osvežavajuća pića, instant napitci, voćni sokovi i nektari. Proizvodnja OBP-a danas značajno premašuje proizvodnju voćnih nektara i sokova, pre svega zbog osvežavajućeg efekta ovih proizvoda i privlačne cene. Potrebno je naglasiti da gazirana i negazirana osvežavajuća pića potrošači često nazivaju i sokovima, iako ona prema klasifikaciji prehrambenih proizvoda to nisu. Da bi neki napitak bio deklarisan kao voćni sok ili voćni nektar, on mora sadržati određenu, pravilnikom propisanu količinu voča i mora biti dobijen tačno definisanim postupkom (mehaničkom preradom voća).
OBP su tečni proizvodi, konzervisani hemijskim sredstvima, dobijeni određenim tehnološkim postupkom od vode ili mineralne vode, šečera, ugljen-dioksida i aditiva (kiseline, konzervansi, prirodne ili veštačke arome, vitamin C, boje, kofein za pića tipa cola i kinin hidrohlorid za pića tipa tonic i sl.).
Cilj ovih proizvoda je osvežavanje, a ne unošenje u organizam biološki vrednih nutrijenata i njihova nutritivna vrednost je znatno niža u odnosu na sokove i nektare, tako da je izričito zabranjeno da na ambalaži OBP-a bude nacrtano voće ili nešto, što asocira da je proizvod dobijen od voća. On može samo imati prirodno identičnu aromu ili veštačku ili se vočni sok može upotrebiti kao polazna sirovina (baza) za proizvodnju pića, kada se ne mora dodavati aroma.
Dakle, ukoliko želite da u organizam unesete sastojke od biološke vrednosti, kao što su vitamini, minerali, dijetna vlakna i slićno, svakako da treba konzumirati sokove ili nektare, jer osvežavajuća pića ne sadrže ovakve materije. Pored toga, efekat koji ostvaruje ugljen-dioksid može biti i negativan, ukoliko se konzumira previše gaziranih pića, pa dolazi do nadutosti i drugih problema. Treba naglasiti da ugljen-dioksid, ipak, utiče na pH vrednost krvi i uneta količina mora biti izbačena određenim mehanizmom iz organizma, pa možemo reći da konzumiranjem ovih pića "dodatno nepotrebno zapošljavamo organizam".
Značajno je istaći i činjenicu da ova pića sportisti često koriste kao zamenu za vodu, što ima opravdanje u činjenici da se time unese značajna količina šećera, međutim fiziološke i biološke funkcije vode može odraditi samo voda. Mnogo je bolje konzumirati vodu, a ugljene hidrate nadoknaditi, recimo, kockom crne čokolade.
Pravilnik o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića obuhvata četiri grupe proizvoda:
- Osvežavajuća bezalkoholna pića ( pića sa vočnim sokom ili sa ukusom, niskoenergetska i druga);
- Sirupi za osvežavajuća bezalkoholna pića;
- Praškovi za osvežavajuća bezalkoholna pića i
- Soda vode.
Ukoliko je neko piće deklarisano kao osvežavajuće bezalkoholno piće sa vočnim sokom od nekog voća, onda prema pravilniku o kvalitetu ovih proizvoda udeo voća u piću mora biti 10%, osim za citrus plodove, kada je to 6%. OBP sa ukusom ne sadrži voće, već ukus imitiraju prirodno-identične ili veštačke arome-primer su Cola pića, Fanta, Tonic i slićno.Pored pića sa voćnim sokom ili sa ukusom nekog voća, u promet se mogu stavljati i osvežavajuća bezalkoholna pića bez šećera, takozvana "light" pića, kada se šećer zamenjuje zaslađivačima kao što su aspartam, acesulfam-K, saharin i slični. Ovi zaslađivači dodati u malim kolićinama nadoknađuju slast koju bi izazvao šećer, međutim, treba istaći da postoje značajne polemike na temu upotrebe zaslađivača. Jedno je sigurno, nisu svi zaslađivači potpuno proučeni, a za aspartam postoje i sumnje da nepravilan metabolizam jedne njegove komponente (aminokiselina fenil-alanin) može prouzrokovati teško oboljenje poznato kao fenilketonurija.
Pored "light" pića postoji i varijanta niskoenergetskih osvežavajućih bezalkoholnih pića, gde je strogo neophodno naglasiti na deklaraciji da taj proizvod ima sniženu energetsku vrednost u odnosu na slične proizvode. To se uglavnom postiže, korišćenjem zaslađivača.
Da zaključimo: Ukoliko pogledate deklaraciju nekog osvežavajućeg pića uz manja odstupanja u proseku ona sadrže. Na 100 ml proizvoda: 0g natrijuma, 0g proteina, 0g masti, 0g vlakana, 10,6 g ugljenih hidrata, od kojih je 10,6g šećera, oko 0,2g ugljen-dioksida (minimalna količina je 2g/l ), a ostalo je voda sa aromama i konzervansima.
| Autor: |
Branislav Dimitrijević |
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
