Da bi se procenila optimalna telesna masa, većina profesionalaca koristi indeks telesne mase (BMI Body Mass Index) koji se izračunava deljenjem vrednosti telesne mase sa kvadratnom vrednošku telesne visine. Osobe kojima je vrednost BMI između 20 i 25 imaju najmanji zdravstveni rizik. Preporučene vrednosti BMI za žene su u rasponu od 21,3 do 22,1 a za muškarce 21,9 do 22,4. Osoba sa BMI između 25 i 30 se definiše kao punačka, dok se ona sa vrednostima preko 30 definiše kao gojazna.

Gubitak telesne mase
Postoje naučni dokazi da je kontinuirana fizička aktivnost srednjeg do velikog intenziteta, posebno tipa izdržljivosti, efikasno sredstvo za redukciju telesne mase, posebno ako je istovremeno praćena smanjenim energetskim unosom. Što je veća energetska potrošnja, veća je verovatnoća da će se gubiti telesne masti. Kombinacija fizičke aktivnosti i ishrane nudi fleksibilan i efikasan pristup gubitku telesne mase. Vežbanjem se povećava mobilizacija i iskorišćavanje masti, čime se uzrokuje njen gubitak. Redovno vežbanje takođe usporava gubitak mišićnog tkiva. Studije pokazuju da kombinacija vežbi i ishrane ne samo da omogućava gubitak masnog tkiva već i blago povećava mišićnu masu.

Dobijanje telesne mase
Dobijanje mase se postiže povećanjem kalorijskog unosa. Ranije su lekari preporučivali povećan unos masti kako bi pomogli sportisti da poveća kalorijski unos i poveća težinu, sada se veruje da takav sportista treba da unosi makroelemente u sličnom procentualnom odnosu koji je preporučen za njihov sport, ali u većim količinama. Ako osoba prosečno unese 3500 kcal rezultat je povećanje telesne mase od 0,5 kg. Ako osoba ne vežba, ove dodatne kalorije se skladište kao telesne masti. U zavisnosti od vrste, intenziteta i učestalosti treniranja, kao i hormonalnih karakteristika i genetskih predispozicija sportiste, javljaju se varijacije u dobitku na težini.

Na vrh strane