| |
Krv je tečno tkivo koje blagodareći ritmičnom radu srca, integritetu i elastičnosti krvnih sudova neprekidno cirkuliše u krvnim sudovima. Osnovni zadatak krvi je da omogući život ćelijama, kao osnovnim jedinicama organizma. Krv prenosi kiseonik iz pluća do tkiva, odnosno ugljen-dioksid u obratnom pravcu, zatim prenosi sastojke hrane iz digestivnog kanala do pojedinih organa, tkiva i ćelija, dalje prenosi raspadnne produkte metabolizma do organa za izlučivanje, reguliše telesnu temperaturu, kao i količinu vode u tkivima.
Celokupna zapremina krvi odraslog čoveka teškog 70 kg iznosi približno oko 5 litara. Od te zapremine oko 2750 ccm čini plazma, a ostatak od 2250 ccm čine uobličeni elementi, uglavnom crvena krvna zrnca. Celokupna zapremina krvi kod ljudi koji skoro da nemaju masnog tkiva, direktno je srazmerna telesnoj masi. Međutim ukoliko je čovek deblji, zapremina krvi je manja, jer masno tkivo ima veoma malo krvnih sudova. Kolebanja vrednosti zapremine krvi moguća su i pri fiziološkim uslovima. Tako, na primer prolazno povećanje zapremine krvi srećemo pri pojačanom fizičkom radu, pri unošenju veće količine tečnosti pijenjem ili unošenjem tečnosti putem transfuzije krvi ili infuzije fiziološkog rastvora.
Razumljivo je da su značajna odstupanja zapremine krvi od normalne tokom izvesnih patoloških stanja, usled kojih može da bude ugrožen život sportiste. Smanjenje zapremine celokupne krvi najjače se manifestuje pri večim krvarenjima nastalim iz najrazličitijih uzroka. U zavisnosti od toga da li gubitak krvi iznosi manje ili više od 30% celokupnog volumena krvi, nastaju i odgovarajuće posledice. Gubitak do 30% nije praćen većim poremećajem, jer se veoma brzo, još u toku prvog časa, volumen krvi normalizuje prelaskom međućelijske tečnosti u krvne sudove, a takođe i pražnjenjem krvnih depoa. Međutim ako je gubitak krvi veći od 30% celokupne količine krvi, ove snage organizma nisu dovoljne da nadoknade izgubljenu količinu krvi. Tada se javljaju simptomi poshemoragičnog šoka.
Krv je viskozna, neprovidna tečnost crvene boje u kojoj lebde uobličeni elementi - ćelije krvi. Boja krvi varira od tamne (purpurne) venozne do svetlocrvenen, koja se nalazi u arterijama. Izgled krvi zavisi od procenta oksigenacije, odnosno količine kiseonika, vezanog za hemoglobin sadržan u eritrocitima. Specifična težina krvi predstavlja odnos između težine krvi i težine iste zapremine vode, određen na temperaturi od 4 stepena celzijusa. Normana vrednost specifične težine krvi je oko 1050 - 1060. Veličina specifične težine, uglavnom zavisi od broja eritrocita, količine hemoglobina u njima i količine (krvnih) belančevina u plazmi. Viskoznost krvi zavisi uglavnom od broja eritrocita, a znatno manje od broja leukocita i koncentracije belančevina u plazmi. Viskoznost krvi je pri merenju upoređuje sa viskoznošću vode i ona je tri do pet puta veća od viskoznosti vode.
Običnim stajanjem ili centrifugiranjem krvi, kod koje je sprečeno zdrušavanje, krv se razdvaja na svoja dva sastavna dela: krvnu plazmu i krvne ćelije. Krvna plazma predstavlja tečni deo krvi. Ona je, u stvari vodeni rastvor organskih i neorganskih materija, što znači da osim vode sadrži i materije koje se u njoj rastvaraju, a koje se mogu podeliti u dve velike grupe: na neorganske i organske sastojke. U krvnoj plazmi ima ood 91% do 92% vode, zatim oko 7% - 8% proteina, 1% - 2% ostalih sastojaka. Osim tečnog dela - krvne plazme, krv sadrži i ćelijske, uobličene elemente, koji zauzimaju nešto manje od polovine zapremine krvi. Postoje tri vrste krvnih ćelija: eritrociti, leukociti i trombociti. Različitog su izgleda, a i uloge su im specifične. Eritrociti učestvuju u razmeni gasova i služe kao prenosioci kiseonika i ugljen-dioksida, leukociti pomažu odbrani mehanizma, a trombociti sudeluju u složenom procesu zgrušavanja krvi.
|
Na vrh strane  |
|
|
