SPORTSKA ISHRANA

Bolesti kardiovaskularnog sistema su sve češća pojava i sve je niža starosna granica osoba koje oboljevaju od njih. Kod nekih osoba one nastaju zahvaljujući genetskim predispozicijama, dok kod nekih bivaju stečene i razvijene vremenom, usled sedelačkog i stresnog načina života, a sve to ukomponovano je, često neredovnom i lošom ishranom. Sportisti, od kojih se zahteva puna...

Kinoa (Quinoa) je seme biljke koje raste na planinskim Andima Južne Amerike i važila je za jednu od glavnih namirnica Inka. Zbog toga je mnogi nazivaju "zlatom Inka". Da je zlata vredna po zdravlje ljudskog organizma mnogo je razloga koji govore u prilog tome. U pojedinim tekstovima zapaža se da je često svrstavana u grupu žitarica dok je ona zapravo seme biljke (Chenopodium) sa zelenim listovima...

Jogurt predstavlja najprodavaniji mleeni proizvod kod nas. Dobija se specijalnim tehnološkim postupkom, koji se bazira na prirodnom procesu, tokom kojeg bakterije mlečno-kiselinskog vrenja od mlečnog šećera  stvaraju mlečnu kiselinu i tako meleko prelazi u jogurt. Jogurtnu kulturu čine bakterije Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus...

Mleko je možda i najkomplikovaniji koloidni sistem u prirodi, kada je u pitanju hemijski sastav. Proizvode ga mlečne žlezde sisara i veoma se razlikuje od vrste do vrste. Predstavlja i prvu hranu čoveka, zahvaljujući kojoj i počinje izgradnja našeg tela, jer mleko, pre svega, sadrži biološki punovredne proteine. Kao i ostale prehrambene tehnologije i mlekarstvo je napredovalo, pa danas...

Poslednjih godina, a možemo reći i decenija, jedna od opsesija čovečanstva je: Kako ostati vitak i "održati liniju"? U moru tekstova na web-u, u modnim i nutricinistiekim easopisima, dnevnoj štampi... možemo naći milione različitih saveta, dijeta, programa ishrane i sličnih manje ili više pametnih rešenja. Međutim, stiče se utisak...

Na našu žalost, lekoviti sastojci ili da tako kažemo korisni nutrijenti, često se kriju u na izlged i ukus bljutavoj hrani i piću. Tako je i sa surutkom. To je tečnost koja nastaje prilikom pravljenja sira i u tom procesu smatra se nus proizvodom. Međutim, daleko od toga da je surutka nus proizvod sa stanovišta ishrane ljudi, naročito sportista...

Čokolada je kraljica konditorskih proizvoda, dečija radost, ali joj se i odrasli itekako raduju. Retko je da neko ne voli uopšte da jede čokoladu, u principu - postoje ljudi koji za sebe kažu da bez nje ne mogu i oni, kojima je draga, ali ne i na prvom mestu. Danas se u svetu proizvodi i konzumira ne tone najrazličitijih čokolada: mlečnih, sa kakaom, sa punjenjem, bez punjenja itd...

Voda je jedinjenje bez kojeg se ne može zamisliti živi svet, jer je upravo ona jedan od sinonima i predznaka života. U našem telu udeo vode je otprilike oko 70% i ona je prisutna na različite načine i obavlja različite funkcije. Ulazi u sastav svih ćelijskih i međućelijskih tečnosti i struktura, sastav  stolice, mokraće i drugih izlučevina, kao što su znoj i pljuvačka...

Od najstarijih tragova ljudske civilizacije, do danas, ljudi su konzumirali voće, najpre isključivo u svežem stanju, da bi  razvojem industrije počela da se razvija i posebna svfera prehrambene industrije - tehnologija prerade voća i povrća. U praistorijsko doba, plodovi voćaka, uz povrće i meso (ukoliko je lov bio uspešan) bili su jedina hrana...

Godine 1772. amerieki hemičar Pristli prvi je uveo ugljen-dioksid dobijen u industriji, u vodu i ustanovio da ovakva voda ima prijatan ukus. Nešto kasnije, šveđanin Bergman uveo je u takvu vodu aromu, šećer i kiselinu, čime je prvi dobio gazirano, aromatizovano piće. Osvežavajuća bezalkoholna piča ili kako ih popularno nazivaju - OBP, danas predstavljaju veoma široku grupu napitaka...

Tradicionalni pristup pitanju zdrave ishrane, najviše se bavio makronutrijentima i procesima metabolizma u kojima oni učestvuju. Danas se sve više pažnje posvećuje i nesvarljivim sastojcima hrane, često nazivanim balastne materije ili dijetna vlakna, jer je otkriveno da imaju izuzetno važnu i korisnu ulogu u probavnim procesima...

Savremeno doba donelo je revoluciju u pogledu asortimana prehrambenih proizvoda na tržištu. Svi proizvođači zarad prestiža, bolje konkurentnosti i većeg profita, trude se da obogate postojeće proizvode novim svojstvima ili pak u pogledu ambalažnih materijala, kao i da prošire asortiman, novim, za potrošače atraktivnijim proizvodima...

Proteini su organska jedinjenja, koja se sastoje iz aminokiselina međusobno povezanih peptidnom vezom, pri čemu redosled i broj aminokiselina bitno utiče na strukturu proteina, a najviše na njegovu biološku funkciju. Reč "protein" potiče od grčke reči protos, što znači - prvi. Čine 18-20% našeg tela. Imai ih u krvi, mišiaima, koži i  kostima i u stalnom su prometu...

Od najstarijih vremena do danas, šarolikost živog sveta sve je veća i veća, međutim, milijarde različitih oblika života imaju bar dve zajedničke osobine - život svake jedinke održava se ishranom i drugim životnim procesima, a opstanak vrste, održava se reprodukcijom. Materija koja konzumiranjem čoveku obezbeđuje rast i razvoj organizma naziva se hranom. Međutim, ova definicija i nije baš  potpuna...

Energetika fizičkih aktivnosti pretežno se odvija na nivou mišianog rada. Energija potrebna za vršenje rada, unosi se u organizam iz spoljne sredine putem hrane. Osnovne hranljive materije su šećeri, masti i belančevine. šećeri i masti su energetske, a belančevine osnovne gradivne materije (učestvuju u izgradnji i obnovi ćelija). Prema redosledu potrošnje prvo sagorevaju šećeri, a zatim masti...

Da bi se procenila optimalna telesna masa, većina profesionalaca koristi indeks telesne mase (BMI Body Mass Index) koji se izračunava deljenjem vrednosti telesne mase sa kvadratnom vrednošku telesne visine. Osobe kojima je vrednost BMI između 20 i 25 imaju najmanji zdravstveni rizik. Preporučene vrednosti BMI za žene su u rasponu od 21,3 do 22,1 a za muškarce 21,9 do 22,4...

Prilikom sastavljanja preporuka za ishranu sportista, moraju se uzeti u obzir specifične energetske potrebe određenog sporta, obim dnevnog treninga, starost, pol i sklonost ka određenoj ishrani (vrste namirnica koje sportista najradije konzumira). Ne postoji samo jedan plan ishrane koji će doprineti poboljšanju takmičarske sposobnosti...

Postoje tri procesa kojima se sintetiše ATP. Svaki proces se razlikuje po svojoj sposobnosti da obezbedi energiju za mišiane aktivnosti različitog intenziteta i trajanja. Brze, eksplozivne aktivnosti kao što je sprint na 100 metara zahtevaju brzi dotok energije, dok se aktivnosti dužeg trajanja i manjeg intenziteta kao što je maraton oslanjaju na energiju iz drugih izvora...

Organizam svakodnevno koristi ugljene hidrate, masti i belančevine da bi obezbedio neophodnu energiju za održavanje ćelijskih funkcija u mirovanju i tokom fizičke aktivnosti. Energija koja se oslobađa tokom razgradnje hrane služi za fosforilaciju adenozin difosfata (ADP) i obnavljanje energetski bogatog jedinjenja adenozin trifosfata (ATP)...