Fizička kultura i sport
Fizička kultura označava deo kulturnih vrednosti koje su zasnovane na motornim, delatnostima kretanja, koje služe usavršavanju i potvrđivanju ličnosti. Pojam fizičke kulture se svodi na subkulturu, odnosno na kulturu jedne društvene grupe. Ishodište fizičke kulture je oblikovanje duha i tela. Fizička kultura je aktivnost prijatnog i dinamičkog karaktera.

1. Fizička kultura i sport se vrlo često izjednačavaju i koriste kao sinonimi, iako u istraživanjima nailazimo na zapažanja o postojanju protivrečnosti fizičke kulture i sporta.

2. U nekim istraživanjima sport se smatra podsistemom fizičke kulture, pri čemu se ističe da sve ono što važi za kulturu u velikoj meri je prisutno i u fizičkoj kulturi kao delu univerzalnih kulturnih vrednosti.

3. Da bi se izdvojila fizička kultura kao autonomno područje, novija istraživanjaa razvijaju koncept fizičke kulture kao kulture potkulture (subkulture) za koju je karakterističan poseban sistem vrednosti normi i obrazaca ponašanja koje oni koji se zanimaju za fizičku kulturu, usvajaju, neguju, naglašavaju i podstiču njihov razvitak.

4. Fizička kultura postaje svojevrstan način života savremenog čoveka, nezaobilazni element svakodnevnog života.

5. Smatra se da sport predstavlja osnovni vid savremene fizičke kulture koju karakteriše bogatstvo svestrano obrazovanih vežbi sa velikom snagom motorne predstave koje preko takmičenja postaju vizuelne.

Funkcija masovne fizičke kulture sastoji se u očuvanju fizičkog razvoja, zdravlja i dobre kondicije.

Fizičko vaspitanje i sport
Fizičko vaspitanje je usjnereno na zdravlje mladih ljudi, na razvoj fizičkih snaga čoveka bez zapostavljanja duha i izvesnih intelektualnih kvaliteta. To je proces primene fizičkog vežbanja i metodičkih postupaka vaspitača u cilju formi-ranja, održavanja i poboljšavanja motoričkih sposobnosti, psihičkih osobina i socijalne adaptacije ličnosti. U oblasti fizičkog vaspitanja ne dominira takmičarski karakter niti posvećivanje jednoj delatnosti u specijalizaciji što je karakteristično za sport u užem smislu i profesionalni sport. U istraživanjima se poredi sport i obrazovanje (fizičko obrazovanje). Uočavaju se sledeće razlike:

1. Sport podrazumeva takmičenje, fizičko obrazovanje to čini samo indirektno;

2. U sportu je žestoka selekcija; sport teži da isključi, a fizičko obrazovanje da uključi;

3. Fizičko obrazovanje i vaspitanje su na dobrom glasu, dok je sport zbog svojih preterivanja i devijacija često na lošem glasu;

4. Fizičko vaspitanje i obrazovanje su skoro uvek neki oblici škole koja podrazumeva brigu o ličnosti; za razliku od njih, neki obrasci sporta nisu samo na ivici preterivanja, već i ludila;

5. Sport podstiče elemente sujeverja, koga, skoro da nema u fizičkom vaspitanju i obrazovanju;

6. Emocionalni potresi i emocionalni uzleti zbog napetosti i iščekivanja, bitne su odrednice sporta; za obrazovanje je to karakteristično u manjoj meri;

7. Sport zahteva elitizam, izvrsno telo i duh; fizičko obrazovanje i vaspitanje toleriše osrednjost;

8. Sport je neodvojiv od ambicije i motiva postignuća, što nije bitna karakteristika fizičkog vaspitanja i obrazovanja;

9. U sportu može da dođe do povreda, dok je fizičko vaspitanje i obrazovanje uglavnom bezbedno;

10. Sport ide do rizika, dok fizičko vaspitanje i obrazovanje retko podrazumeva rizik.

Po svojoj prirodi fizičko vaspitanje mnogo je bliže rekreaciji jer izbegava intenzivne napore i surovo takmičenje - ili ih bar ublažava.

Sport i igra
Svakako, suština igre i sporta se tumači na različite načine, ali su specifičnosti ipak uočljive:

1. Sport je više disciplinovan i zbog toga gubi nešto od igračkog karaktera i sadržaja, što se najbolje može videti u podeli igrača na profesionalce i amatere;

2. Za profesionalce igra više nije igra i njihovo ponašanje nije pravo igračko ponašanje, jer spontanost i bezbrižnost iščezavaju;

3. Igra je aktivnost koja nema drugih ciljeva izuzev nje same. Sport je institucionalizovana igra.

4. Da bi izdržao maksimalni napor, sportista pre toga mora trenirati; upravo u potrebi "oštrog" treninga pronalazimo razliku između igre i sporta.

Igra je učestvovanje u nečemu u šta se može verovati potpuno i do kraja; ona predstavlja istinsku komunikaciju i olakšava ophođenje među ljudima. Mada se često prenaglašava njena instrumentalna i utilitarna funkcija, bitno obeležje igre je da ona nema drugi smisao izuzev nje same.

Sport i rekreacija
Rekreacija je sport na nivou naše svakodnevnice. Pojam rekreacije upućuje na ponovno stvaranje, obnavljanje, osvežavanje i razonodu. Za razliku od sporta, rekreacija predstavlja spontani izraz čovekove želje da zadovolji potrebe za aktivnostima, ali na potpuno dobrovoljan način i po sopstvenom izboru, u svrhu odmora i razonode. Rekreacija je spona između zabave, razbibrige, razonode i dokolice; dokolica ne obnavlja, nego stvara, kreira i predstavlja prostor samorealizacije čoveka.

Pogledajte još i ...   Aspekti sporta Privlačnost sporta Sociološki pristup sportu Različiti teorijski pristupi sportu Klasifikacija sporta

Komentari na tekst ...   Pošaljite komentar Trenutno nema komentara