Veći
ili manji broj pojedinaca koje karakteriše neka zajednička
odlika čine grupu (porodica, sportska ekipa, krug prijatelja,
publika na nekoj utakmici itd.). Među ovim grupama postoje
značajne razlike, ne samo po broju članova koji čine
grupu, već i po stepenu (intenzitetu) povezanosti i
odlikama koje vezuju članove grupe.
Tako, na primer, ako među članovima nema povezanosti,
ili je ona mala i ako članovi nisu posebno organizovani
govorimo o mnoštvu. Publika je nešto veći stepen organizovanosti
mnoštva. Za publiku je karakteristično sledeće: zajedničko
prisustvo članova i postojanje nekog zajedničkog i jasno
izraženog cilja (npr. publika na jednoj sportskoj priredbi).
Grupa nastaje onda kada među članovima dođe do svrsishodne
interakcije.
Za malu grupu je karakterističan kontakt svakog člana
grupe sa svakim. Zato se ove grupe zovu licem u lice.Ako
su veze među članovima višestruke i po pravilu emocionalne,
onda se takve grupe nazivaju primarnim grupama. Kad
među članovima grupe ne postoji izrazita emocionalna
povezanost, onda su to sekundarne grupe. Ako je u malim
grupama unapred utvrđen sistem odnosa to su onda formalne
grupe, a neformalne grupe su onda ako sistem odnosa
nije utvrđen unapred, već se ti odnosi stvaraju u toku
delovanja grupe.
Svaka sportska ekipa čini grupu i to formalno organizovanu,
sa karakteristikama i primarne i sekundarne grupe. Sportska
ekipa ili klub je i referentna grupa jer značajno utiče
na ponašanje članova-grupe, na njihove stavove, vrednosti
i osobine ličnosti. Porodica i vršnjačka grupa takođe
su referentne grupe jer imaju normativnu funkciju. Sportska
grupa ima svoju strukturu, a nju čini sistem međusobnih
odnosa, hijerarhija položaja ili statusa i uloga.
Od strukture grupe, odnosno od hijerarhije međusobnih
odnosa (interakcije) među pojedincima, zavisi jedinstvo,
kohezivnost ili moral grupe, zadovoljstvo članova grupe
i efikasnost grupe u ostvarivanju njenih osnovnih zadataka.
Kriterijumi efikasnosti grupe su: kvantitet i kvalitet
učinka (produkcije), blagovremeno donošenje pravilnih
odluka, uspešno ostvarivanje raznih zadataka i dobri
međuljudski ili interpersonalni odnosi.
Efikasna grupa još uvek nije uspešna grupa. Ona to postaje
onda kada su članovi grupe zadovoljni grupnom dinamikom.
Dakle, svaka uspešna grupa je efikasna, ali svaka efikasna
grupa ne mora biti i uspešna. Kohezivnost grupe je jačanje
želje članova grupe da ostanu u grupi, kao i delovanje
članova grupe u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Grupa
je kohezivnija ukoliko je ulazak u nju teži i ukoliko
je spremnija da se suprotstavi ugrožavajućim uticajuma.
Kohezivnije grupe su uspešnije od sličnih grupa koje
nisu kohezivne.
Međuljudski odnosi u sportskim grupama dosta uspešno
se mogu sagledati sociometrijskim ispitivanjem, o čemu
je prethodno već bilo reči. Važna karakteristika grupe
je formiranje grupnih normi. Pod grupnim normama podrazumevamo
shvatanja, mišljenja, principe i načine ponašanja koji
se očekuju od članova grupe. Prihvatanje grupnih normi
zavisi od stepena njihove važnosti za ostvarivanje ciljeva
i zadataka grupe, od grupne kohezije i od pritisaka
da se norme prihvate i poštuju. Članovi grupe se međusobno
razlikuju s obzirom na moć koju imaju nad drugima.
Postoje sledeci tipovi moći:
- *
Moć nagrađivanja (unapređivanje, veća plata, bolja
ocena),
* Moć prisile (kažnjavanje, smanjenje plate, manje
ocene),
* Legitimna moć (pravo neke osobe, koja je prihvaćena
od članova grupe da nad njima ima moć),
* Referentna moć (ona ima izvor u ugledu i autoritetu
nekog člana grupe ili vođe) i
* Stručnjačka moć (zasniva se na znanjima, veštinama
i stručnim kvalitetima od kojih zavisi uspešno ostvarivanje
zadataka grupe).
Ciljevi
sportske grupe su različiti. Oni se, uglavnom, mogu
svesti na sledeće:
- *
Zdravstveno-higijenski,
* Pedagoški,
* Socijalni
* Psihološki i
* Sportsko-takmičarski.
Bavljenje
sportom može imati i negativne posledice po ličnost
sportiste. To se događa ako se u prvi plan stavljaju
sportsko-takmičarski ciljevi, a ne i formiranje fizički
i mentalno zdravih, kompletnih i samostalnih ličnosti
i ako se ne biraju sredstva da bi se došlo do cilja.
Saradnja (kooperacija) i takmičenje (kompeticija) su
deo grupne dinamike.
Takmičenje nastaje iz potrebe i želje da neko bude bolji
od drugih i da zadovolji lične interese. Ako to ide
na štetu ostalih članova grupe, onda je to nezdrava
kompeticija koja remeti odnose u grupi i dovodi do čestih,
pa i jakih sukoba. Bez saradnje nema uspešnog funkcionisanja
grupe. Saradnja ne isključuje takmičenje, pogotovo takmičenje
sa samim sobom.
Ako se iz grupe izdvoje članovi koji žele da ostvare
posebne interese, suprotne interesima grupe i ostalih
njenih članova, reč je o posebnoj maloj grupi koju hazivamo
klikom. Za razumevanje psihodinamike sportskih grupa
neophodno je polaziti i uvažavati širu i užu društvenu
sredinu u kojoj živi i radi sportska grupa, kao i određene
društvene norme datog društva.
Psihodinamika sportskih grupa takođe dosta zavisi od
toga da li je sportska grupa amaterska, neamaterska,
odnosno profesionalna. ,,Pod grupnom dinamikom podrazumevamo
sva zbivanja i promene u odnosima između pojedinih članova
unutar same grupe ili promene u odnosima te grupe prema
drugim grupama koje se s njome nalaze u nekom prostornom
ili psihološkom kontaktu"
|
