Grupna
ili socijalna identifikacija je osećanje grupne pripadnosti.
To je proces poistovećivanja individualnih i grupnih
ciljeva, normi, oblika ponašanja i vrednosti. Kad svi
ciljevi grupe postanu zajednički i dostupni svim članovima,
grupa postaje kolektiv. Pojedinci svoje sportske ciljeve,
želje, interese, ambicije i vrednosti ostvaruju preko
grupe, a uspehe sportske grupe doživljavaju kao svoje
uspehe.
Grupna identifikacija ima i veliku motivacionu ulogu.
U pojedinim slučajevima neki sportisti se veoma snažno
osećaju članovima sportske ekipe, da bez razmišljanja,
kritike i selekcije prihvataju ideale, oblike ponašanja,
ciljeve, verovanja i ,,stil" ekipe, što vodi u
svojevrstan konformizam.Na uspeh u sportu značajno utiče
identiiikacija vođe sa ekipom (u kojoj meri se interesi
vođe slažu sa interesima sportske ekipe).
Ako ti interesi nisu usaglašeni, onda se to takođe negativno
odražava na uspeh. Takav sportista ne bi trebao da bude
vođa ekipe. Veoma je pogodno ako je uloga vođe i kapitena
u jednoj ličnosti.
Vođa koji je pozitivna ličnost veoma mnogo može doprineti
procesu uklapanja izolovanih pojedinaca u kolektiv.Preduslov
i činioci grupne identifikacije su:
- *
Ugled, tradicija i ime kluba,
* Dobro međusobno poznavanje pojedinaca koji čine
sportsku ekipu,
* Raznovrsna takmičenja i manifestacije kluba,
* Postizanje zajedničkih ciljeva i uspeha,
* Zajednički problemi kojima se članovi sportske ekipe
bave,
* Socijalna interakcija među članovima sportske ekipe
izvan sportskih aktivnosti (zajednički izlasci, posete,
izleti, ekskurzije, druženja, itd.).
Dobra
grupna kohezija u jednoj sportskoj ekipi veoma je važan
preduslov uspeha u sportu. Zato svaki trener mora biti
dobar poznavalac kohezije u svojoj ekipi. Ona zavisi
od odnosa među pojedinim sportistima, od prirode i nivoa
njihovog međusobnog poznavanja, poverenja, prihvatanja,
tolerancije, saradnje, emocionalnih odnosa i sl. Jedan
od indikatora loše grupne kohezije je i nezdrav rivalitet
među pojedincima u sportskoj ekipi.
On se manifestuje kroz nastojanje da se dokaže kako
je saigrač-rival slabiji. Pri tome se više teži njegovom
neuspehu nego sopstvenom uspehu. Da bi se dokazala sopstvena
superiornost, odnosno protivnička inferiornost, u takvim
slučajevima često se primenjuju i razni nesportski i
nedozvoljeni postupci.
|
