Stimulatori
su razna sredstva i postupci koji deluju hemijski, fiziološki
ili psihološki na organizam i koji poboljšavaju radne
sposobnosti i učinak sportista. Ispitivanja dejstva
raznih stimulatora nije jednostavno zbog toga što je
teško razdvojiti stvarno dejstvo materije (stimulatora)
od dejstva koje je izazvano uverenjem da te materije
deluju dinamogeno ili inhibitodno. Stimulatori mogu
biti dozvoljeni i nedozvoljeni.
Najčešće se razlikuju tri vrste stimulatora:
- *
Farmakološki,
* Fiziološki i
* Psihološki.
Farmakološki
stimulatori su hemijske materije koje deluju
ekscilativno na žlezde, na somatski i vegetativni nervni
sistern, na mišiće i na čulne organe. Oni mogu da deluju
i inhibitorno, naročito na centre koji registruju umor.
Od farmakoloških stimulatora najčešće se upotrebljava
kofein. On povećava uzbudljivost centralnog nervnog
sistema, posebno kore velikog mozga, izaziva proširenje
krvnih sudova, pojačava rad srca, ubrzava neke ekskretorne
funkcije i na taj način olakšava rad mišića, telesni
i intelektualni rad, te se i osećaj umora pojavljuje
kasnije. U organizam se najčešće unosi putem kafe i
čaja.
Od
farmakoloških stumulatora pominju se razna benzedrinska
jedinjena kao fenamin, aktedron i pervitin. I ova sredstva
deluju na centralni nervni sistem i pod njihovim uticajem
sportista je živahan, inicijativan, oseća se svež i
sposoban za aktivnost. Eksperimentalno je dokazano da
se ovakvim stimulatorima povećava radna efikasnost,
ali ima indicija da to poboljšavanje nije ostvareno
boljim korišćenjem energetskih rezervi organizma, već
delovanjem na nervne centre i uklanjanjem osećanja umora.
Hiperdoziranje
farmakoloških. stimulatora može uticati da sportisti,
u svojoj aktivnosti, pređu svoju fiziološku realnu granicu,
što može da dovede do premorenosti do gubljenja radne
sposobnosti na duže vreme, pa i do težih bolesti. Pored
toga, moguće je da endogena hormonalna mobilizacija,
koja je izazvana farmakološkim stimulatorima, dovede
i do dugotrajne hipofunkcije nekih prirodnih regulatornih
aparata u organizmu.
S
obzirom na to da su mnogi od farmakoloških stimulatora
štetni, njihova upotreba je ograničena i mora se prepustiti
posebnim stručnjacima. Ako se pođe od toga da je osnovni
zadatak svake sportske aktivnosti stvaranje zdrave,
humane i slobodne ličnosti, onda borba protiv nedozvoljenih
stimulatora mora biti još veća i doslednija.
Fiziološki
stimulatori su postupci pomoću kojih izazivamo
nove vegetativne reflekse dinamogenog karaktera i poboljšavamo
funkcionalno stanje organizma. Ti refleksi se izazivaju
draženjem raznih čulnih organa. Sovjetski stručnjaci
se sistematski bave dokazivanjem pozitivnih efekata
ovih stimulatora. Njihovi eksperimenti su pokazali značajno
povećanje sportskih rezultata uz pomoć ovih stimulatora,
koje je bilo veće od povećanja izazvanog farmakološkim
stimulatorima.
U fiziološke stimulatore spadaju sledeći postupci:
- *
Pranje lica, vrata, ruku i nogu ili tuširanje hladnom
ili toplom vodom, zavisno od godišnjeg doba i spoljašnje
temperature,
* Kratkotrajna laka gimnastika (čučnjevi i drugi pokreti),
* Intenzivna telesna aktivnost (zagrevanje),
* Kratka hiperventilacija pluća (kratkotrajno, ali
ubrzano duboko disanje),
* Uzimanje kiseonika pomoću aparata,
* Masaža pojedinih mišićnih grupa,
* Nadražaji organa ukusa koji izazivaju prijatne osete
- slatko i kiselo (limunada, razni sokovi i napici,
šećer, čokolada, bombone itd.)
Delovanje
fizioloških stimulatora ipak je skromnije nego što se
često pretpostavlja. Međutim, treba ih povremeno primenjivati,
tim pre što su prirodni i što ne izazivaju nikakve negativne
posledice.
Psihološki stimulatori su posebno značajni
i oni se sve češće primenjuju i u sportu. Njihova pozitivna
strana je što prirodnim putem aktiviraju odbrambene
mehanizme organizma i na taj način se ne mogu preći
određene realne granice kod sportista (mobilizacija
je ograničena mogućnostima organizma i njegovim potrebama).
Psihološki
stimulatori ne deluju štetno iako se upotrebljavaju
na duži rok, pod uslovom da ih primenjuju stručnjaci.
U psihološke stimulatore spadaju razni motivacioni postupci
i tehnike i sugestija, kao i autosugestija. Bolja motivacija
kod sportista javlja se ako su u sportskom kolektivu
dobri međuljudski odnosi, ako kod sportista postoji
interesovanje za određenu sportsku aktivnost, ako su
treninzi raznovrsni, ako se rukovođenje temelji na demokratskim
principima itd.
Sugestivna
uputstva trenera treba da su saopštena mirnim, dobronamernim,
uverljivim, sigurnim i odlučnim tonom. Treba im sugerisati
šta mogu i treba da urade, a ne šta ne mogu. Autosugestijom
se utiče na sebe, na sopstveno ponašanje, stavove, uverenja,
mišljenje (",ja sam u dobroj formi", ",izvanredno
sam pripremljen", ,"sigurno ću pobediti")
Čitanje
prigodnih i posebno pripremljenih tekstova može da bude
u funkciji sugestije i autosugestije. Oblici psiholoških
stimulatora su i premije, takmičenja, podsticanje takmičarskog
zanosa, isticanje, bodrenje, pohvala, nagrada, kazna,
znanje sopstvenih rezultata, rezultata članova grupe
i rezultata uopšte u određenom sportu.
Dejstvo psiholoških stimulatora je raznovrsno, ali zavisno
od ličnosti. Neki psihološki stimulatori, sugestija
na primer, imaju veći efekat kod nesamostalnih, nesigurnih,
zavisnih, sugestibilnih i neurotičnih ličnosti.
Treneri
i ljudi koji su u sportu, moraju uvek polaziti od činjenice
da je zdravlje sportista najvažnije i da je uvek iznad
i pre sportskih rezultata. Iz tih razloga oni ne smeju
ni da pomišljaju na primenu nedozvoljenih stimulatora.
Od njih se očekuje da se dosledno uključe u borbu protiv
svega što je nehumano i nezdravo u sportu, pa i u borbu
protiv primene štetnih i nedozvoljenih stimulatora.
|
