Pored
treninga, u kojima kao sadržaji aktivnosti dominiraju
uglavnom različiti tipovi fizičkih aktivnosti i koji
su usmereni na obezbeđivanje učenja i razvoj psihomotornih
aktivnosti, ukazuju na potrebu, značaj, mogućnosti i
na uslove primene različitih tipova mentalnih treninga.
Oni govore o četiri klasična, i do sada dobro proverena
tipa ovih treninga, i o tri nova, čija se edukativna
vrednost još eksperimentalno proučava. Među prva četiri
tipa spadaju:
- *
Opservacioni trening - ili treniranje putem posmatranja,
* Verbalni trening - ili treniranje putem govora,
* Mentalni trening - ili treniranje putem predstavljanja,
i
* Trening motorne realizacije - ili treniranje putem
izvođenja
Tri
nova tipa treniranja usmereni su na: stabilizaciju stanja,
na centriranje svesti i na socijalnu dinamiku, i tu
spadaju:
- *
Psihoregulacioni trening - ili treniranje putem regulisanja
* Trening doživljaja - ili treniranje putem doživljaja,
i
* Trening grupne dinamike - ili treniranje putem grupnih
zadataka.
Svi ovi treninzi predstavljaju određene individualizovane
pristupe samodisciplinovanju, i pokazali su se izuzetno
efikasnim, posebno u odnosu na probleme emocionalizacije
i motivacije sportiste. Poznata je činjenica da sportisti
pred sve značajne sportske događaje doživljavaju visoki
nivo napetosti što može da deluje negativno na njihov
učinak, iako su dobro "pripremljeni" i ne
mogu da ostvare dobro željene sportske rezultate,
Istraživanja
su pokazala da bi sportista mogao uspešno da ostvari
u tim trenucima kada se moraju aktivirati fini muskulatorni
pokreti, on bi trebao da bude psihički stabilan i u
stanju optimalnog nivoa aktivacije. U Nemačkoj se ovi
treninzi još nazivaju i "autogenim trenizima"
i odnose se na procese samoaktivizacije i samorelaksacije.
Ovim procesima samouslovljavanja postižu se značajni
efekti u odnosu na postavljene sportske zadatke i rezultate.
Oni se mogu individualno primenjivati, ali isto tako
može da ih primenjuje trener u radu sa malim grupama
sportista u kojima će poznavajući procedure i vrednosti
mentalnih treninga moći da podstiče željene mentalne
procese.
Ovi mentalni procesi mogu doprinositi:
-
* učenju i usvajanju specifičnih sposobnosti,
* prevazilaženju mentalnih blokada,
* smanjivanju broja grešaka u rutinski usvojenim psihomotornim
aktivnostima, i
* celovitom i potpunom usmeravanju sportiste na željeni
sportski događaj.
|
