Skup svih osobina, crta ili svojstava koje poseduje određena osoba, čine njegovu ličnost, odnosno strukturu ličnosti. Struktura ličnosti je veoma složena, jer se svaka ličnost sastoji iz mnoštva različitih osobina ili crta koje je čine. Veoma je teško utvrditi broj ovih osobina ili crta, a među autorima postoji neslaganje i oko klasifikovanja osobina ličnosti. Treba, međutim, imati u vidu da ličnost nije jednostavan skup osobina ili crta. To je složena organizacija koja uvek funkcioniše kao celina.

Struktura ličnosti trenera veoma je važna, s obzirom na to da je identifikacija članova ekipe s njim intenzivna. Od osobina ili crta, koje čine njegovu ličnost, u mnogome zavisi da li će se i u kojoj meri određeni sportista identifikovati sa trenerom, njegovim ponašanjem, stavovima, zahtevima, vrednostima za koje se zalaže itd. S obzirom da je nemoguće analizirati kompletnu strukturu ličnosti, zadržaćemo se na nekim osobinama ličnosti trenera, koje se čine najznačajnijim, ne držeći se neke stroge klasifikacije osobina. Inteligencija je jedna od osobina od koje zavisi uspeh u obavljanju bilo kog posla, bilo koje uloge, pa i uloge trenera, kao stručnog i pedagoškog rukovodioca ekipe.

Ona omogućuje da se trener brzo snalazi u raznim novim situacijama u radu i da adekvatno reaguje kada se od njega traži da donosi razne odluke. Inteligencija trenera treba da je nešto veća od proseka grupe koju vodi. Trener, pogotovo u ekipnim sportovima, treba da ima zavidnu socijalmi i emocionalnu inteligenciju (sposobnost brzog i adekvatnog snalaženja i iznalaženja što boljih rešenja u složenim socijalno-emocionalnim odnosima).

Inteligentniji ljudi su u proseku bolji organizatori i racionalniji su u određenim situacijama, a kao treneri su u mogućnosti da lakše i bolje shvate članove ekipe. Oni dublje ulaze u probleme sportista, u suštinu njihove ličnosti i u uzroke njihovog neadekvatnog i adekvatnog ponašanja. Oni su takođe raznovrsniji u iznalaženju odgovarajućih pedagoških mera i rešenja u radu, a svojom kreativnošću i stvaralaštvom potenciraju raznovrsnost i originalnost.

Naravno, inteligencija, kao osobina ličnosti, nije dovoljna za uspeh. Ona dolazi do izražaja ako se nalazi u kombinaciji sa drugim pozitivnim osobinama ličnosti. Trener treba da ima i idejni talenat pod kojim podrazumevamo sposobnost otkrivanja novih ideja i rešenja za određene probleme ili uspešnost upotrebljavanja ili modifikovanja starih ideja i rešenja, kojima se, u datoj situaciji, dodaju novi elementi, a time i nova vrednost.

Pored ovoga, neophodan je i tzv. organizacioni talenat, pod kojim se podrazumeva ,,sposobnost vođe takve organizacije i strukture kojima se mogu najuspešnije provesti u život neke stare ili nove ideje, odnosno rešiti neki problemi ili zadaci" (Zvonarević, 1966.). Rad trenera zahteva ambicioznu ličnost. Ambicioznost je dobro došla osobina i kada je u pitanju lično usavršavanje i napredovanje trenera, a i kad je u pitanju organizovanje rada, upoznavanje ličnosti sportista i iznalaženje adekvatnih pedagoških i psiholoških mera i rešenja.

Složena i veoma odgovorna uloga trenera u suprotnosti je sa pasivnom, inertnom, neinicijativnom i neambicioznom ličnošću. Pasivan i neambiciozan trener obično smatra da je ekipa ,,masa pigra" (lenja masa) i da je nemoguće postići neke značajnije rezultate. Ambicioznost može biti prenaglašena, nerealna i neadekvatno usmerena. Onda se ona priblizava bolesnoj ambicioznosti.

Ako je to kod trenera praćeno osećanjem nepogrešivosti, sveznalaštva, nezamenljivosti i mesijanstva, onda se to može negativno da odrazi na učinak u radu i na osobine ličnosti sportista sa kojima trener radi. Emocionalna stabilnost je osobina koja je potrebna svakom čoveku, posebno treneru. Ovo ističemo zbog toga što se način emocionalnog reagovanja trenera i manifestovanje emocija, delimično uči, tj. socijalizuje i lako prenosi na sportiste. Zadovoljavajuća emocionalna stabilnost podrazumeva i adekvatan nivo frustracione tolerantnosti i otpornosti na neuspeh i frustracije.

Rad u sportu i sportskoj ekipi je pun raznih situacija koje emocionalnu stabilnost, a time i frustracionu toleranciju trenera, stavljaju na probu. Trener treba da ima jedan stabilan način emocionalnog reagovanja i ne sme ga menjati iz situacije u situaciju, od sportiste do sportiste. Emocionalno nestabilan trener, sa niskim nivoom frustracione tolerantnosti, je po pravilu nedosledan u zahtevima i primeni pohvale, nagrade i kazne, kao i pri preduzimanju drugih pedagoških mera. Na taj način on direktno podstiče emocionalnu nestabilnost kod članova ekipe. Izražene emocionalne oscilacije trenera se negativno odražavaju na emocionalno ponašanje sportiste.

Pozitivno emocionalno reagovanje trenera podrazumeva izrazitiji i redovan emocionalni kontakt sa članovima ekipe. On je dosledan u zahtevima, ali do kraja poštuje, uvažava i voli sve članove svoje ekipe.Sigurnost u sebe i odsustvo anksioznosti su osobine koje su takođe potrebne svakom treneru. One se naročito manifestuju u realizaciji programa treninga, u psihološkoj pripremi sportista pre, u vreme i posle takmičenja, u saradnji sa ostalima u klubu i sl.

Trener treba jasno da zna šta hoće i koje efekte želi da postigne u ekipi koju vodi, kao i kod svakog člana ekipe pojedinačno. U prisustvu sportista on treba da manifestuje i pokazuje sigurnost i odlučnost u ostvarivanju svih ciljeva koje postavlja. U vezi sa ovom osobinom, veoma je tesno povezana i osobina doslednosti u ponašanju i zahtevima, vrednovanju i ocenjivanju rezultata rada sportista. Sportisti lako osete neprincipijelnost i nedoslednost u ponašanju trenera, naročito u njegovim zahtevima, a još više pri ocenjivanju rezultata rada.

Jedna od najčešćih grešaka pri ovome, je halo-efekt, odnosno ,,tendencija, pri donošenju mišljenja ili ocenjivanja karakteristike nekog lica, da se bude pod uticajem jedne druge karakteristike ili opšteg utiska o tom licu" (Inglis i Inglis, 1972). Halo-efekat je praktično neopravdana i površna generalizacija u percipiranju i vrednovanju uspeha i rezultata rada pojediih članova ekipe. Nedosledan i neprincipijelan trener, koji se neravnopravno odnosi prema sportistima, koji neke favorizuje, voli i poštuje više od drugih, veoma brzo gubi autoritet, postaje manje prihvaćen, a samim tim i nedovoljno adekvatan model za identifikaciju.

Osobina pravičnosti je posebno poželjna osobina koju sportisti ,,traže" kod svojih trenera. Veoma je složeno do kraja ravnopravno tretirati svakog člana u ekipi i ne činiti ništa što bi omogućilo da zaključe da u očima trenera nisu ravnopravni i da u ekipi irna privilegovanih i da ta privilegovanost ide na račun pojedinaca.

Trener koji pojedincima ,,gleda kroz prste", dok druge kažnjava strogo i rigorozno, nije autoritet, pa time i manje ubedljiv u zahtevima i u onome na čemu insistira. On treba da uvažava i ceni ličnost svakog sportiste, da istim aršinom meri uspeh i neuspeh svih, da pokazuje doslednost u vrednovanju i ocenjivanju rezultata rada.

Veoma je pogrešno ako se na osnovu jednog aspekta ličnosti sportiste sudi o njemu u celini. Na primer, ako se kroz prizmu uspeha u pojedinim takmičenjima sudi o celokupnoj ličnosti sportista. Nisu retki slučajevi da sportista sa skromnijim ,,sportskim" sposobnsotima pokazuje uspeh u nekim drugim aktivnostima ili poseduje izvanredne karakterne osobine ili osobine temperamenta i sl. (nesebičnost, drugarstvo, humanost,...).

Takođe je moguće da sportista sa dobrim takmičarskim rezultatima pokazuje neke negativne osobine (sebičnost, nedruželjubivost, manju socijalizovanost itd.). Trener, dakle, mora biti dobar i pravičan arbitar u svim situacijama. Inicijativnost je osobina koja je treneru takođe potrebna. Ona najviše dolazi do izražaja u iniciranju novih oblika rada i određivanju tretmana sportista koji će odgovarati njihovim psihofizičkim mogućnostima i profilu njihove ličnosti.

On daje inicijativu kada sportistu treba pohvaliti, nagraditi, kada s njim treba voditi posebne razgovore ili kada treba preduzimati posebne pedagoške mere. On inicira akcije i aktivnosti kojima će se baviti ekipa, kao i nove oblike i metode rada itd.Od važnijih osobina ličnosti treba pomenuti i umešnost komuniciranja, koja ne dolazi do izražaja samo u odnosu na sportiste, već i u odnosu na ostale radnike u klubu, upravu, u odnosu na roditelje dece i omladine sa kojima radi, medije itd.

Za ove komunikacije trener mora imati vremena, a pri tome on treba da je predusretljiv, iscrpan i realan u informacijama koje daje o sportistima, uvažavajući ličnosti onih sa kojima komunicira. Dešava se da je trener ,,škrt" i da nema vremena, kada su u pitanju ove komuniŹkacije, posebno informacije o uspehu i neuspehu sportista, a one su od neprocenjivog značaja za sve neposredne činioce u klubu, ako se uzme u obzir sve ono što trener zna o sportistima i što može da preduzme u radu sa njima.

Organizacione sposobnosti trenera nisu manje važne od osobina koje su do sada pomenute. Obaveze koje pred njim stoje su raznovrsne i složene, jer on je stalno u situaciji da bude organizator mnogih aktivnosti u radu. On je stručni i pedagoški rukovodilac ekipe, prema tome i organizator raznih aktivnosti (treninga, priprema, praćenja razvoja i napredovanja sportista itd.).

Od toga kako će se određene aktivnosti organizovati zavisi i njihov krajnji ishod i uspeh, jer dobra organizacija neke aktivnosti dobrim delom znači i uspeh na kraju. Sa prethodno pomenutim osobinama komunikativnosti i organizacionim sposobnostima u tesnoj vezi je i sposobnost uspostavljanja saradnje, saradničkih odnosa trenera sa svim članovima koji direktno ili indirektno učestvuju u radu ekipe.

U toj saradnji trener treba da igra aktivnu, subjekatsku ulogu, jer od njega bitno zavisi stepen, kvalitet i uspesnošt te saradnje, a od toga kakav će biti i uspeh njegove ekipe. Da bi trener mogao da deluje na sportiste svojim primerom, on treba da poseduje odgovarajuće moralne kvalitete. Njegovo ponašanje na terenu i van terena treba da je korektno i u skladu sa svim etičkim principima i vrednostima na koje insistira naše društvo.

Odnos trenera prema ostalim ljudima, prema starijima, mlađima, prema suprotnom polu i njegovo ponašanje uopšte, mora biti primerno u svakom pogledu. Ako je to tako, onda se sportisti brzo i lako identifikuju sa svojim trenerom, internalizujući u sebe njegovo ponašanje i vrednosti za koje se on zalaže. U protivnom on nije primer, nije autoritet i kao takav ne može ubedljivo da utiče na članove svoje ekipe.

Bitno je istaći da ove analizirane osobine pojedinačno ne znače mnogo. Uloga pojedine osobine je velika ako se ona nalazi u jedinstvu, u složaju sa ostalim osobinama. Od svega je ipak najvažnije da trener ima jedan human, a ne ,,činovnički" odnos prema radu. Ako on u svakom sportisti vidi ličnost, u suštini stvaralačko i pozitivno biće i ako mu prilazi sa optimističkih i ljudskih pozicija, onda je to već velika garancija da će on kod njih postići uspeh. Trener koji voli ljude bliži im je i lakše ih razume.

U tom slučaju on sa punim poverenjem i optimizmom gleda na njihove probleme i njihov razvoj, a to poverenje i takav odnos sportisti onda višestruko vraćaju. Time se stvara jedna pozitivna, zdrava, saradnička, psihološka klima između sportista i njihovog trenera, a to je i velika garancija uspeha.

Ovakav odnos može da uspostavi zdrava i srećna ličnost trenera, ličnost koja nije opterećena objektivnim i subjektivnim problemima. Sportisti su uvek pre za tople, ljudske, saradničke odnose, no za odnose koji su hladni, surovi, bazirani na pretnjama i zastrašivanju.

Ako sportisti rado i bez, straha prilaze svom treneru, ako rado razgovaraju s njim, ako mu poveravaju najveće tajne, ako od njega slobodno traže savete, ako ga cene i vole itd., onda su to i pouzdani indikatori da je on pozitivna ličnost, da je on pozitivan model.

Empirijska istraživanja pokazuju da su pozitivne, poželjne ove osobine vođe: viša inteligencija u odnosu na članove grupe, sigurnost u sebe, stručnost, inicijativnost, taktičnost, ekstravertnost, energičnost, izdržljivost, hrabrost, neposrednost, realizam, omiljenost i smisao za humor.

On takođe treba da je emocionalno i socijalno zreo, odgovoran, savestan, radan i moralan. Iskustva pokaŹzuju da je za uspešno rukovođenje potreban i povoljan profil ličnosti, a to je pozitivan i povoljan sklop određenih osobina ličnosti koje bi se mogle i ovako sistematizovati:

Pogledajte još i ...   Savetodavni rad trenera Ličnost trenera i zadaci rada Vidovi i tipovi mentalnih treninga Trening i razvoj psihomotornih sposobnosti Podsticanje procesa učenja

Komentari na tekst ...   Pošaljite komentar Trenutno nema komentara