Pod
metodama učenja podrazumevamo način demonstracije, usvajanja
i vežbanja određene psihomotorne aktivnosti. U sportu
se uglavnom govori o dve moguće metode: o sintetičkoj,
prema kojoj se u svakom pokušaju uvežbava u celini neka
psihomotorna aktivnost, i o analitičkoj, prema kojoj
se prvo uvežbavaju elementi, faze ili neke manje celine
date aktivnosti, a zatim se uvežbava integrisanjem naučenih
faza celovita aktivnost.
Koje će metode biti primenjene u procesu učenja i uvežbavanja
zavisiće od dužine psihomotorne aktivnosti, od njene
složenosti i od nivoa integrisanosti pojedinih njenih
faza, u celinu. Ukoliko je aktivnost duža, normalno
je da se prvo nauče neke njene faze, pa tek onda da
se u uči celina aktivnosti. Isto se odnosi i na složenost:
nekada je aktivnost složena iz toliko različitih pokreta,
sportisti je teško sve to uvežbavati odjednom, i zato
će mu odgovarati više analitička metoda rada.
Ukoliko
je psihomotorni zadatak koji se želi naučiti integrisan,
normalno da se primenjuje metoda celine, jer je izvođenje
jedne komponente zadataka različita od izvođenja te
iste komponente kada je uklopljena u celinu pa je nekorisno
služiti se metodom celine. Na osnovu analize rada trenera,
očigledno je da će on skoro na svakom treningu morati
da primeni obe navedene metode rada. Međutim, ono što
je neophodno da zna su pravila njihovog kombinovanja:
- *
imajući u vidu redosled mora se poštovati pravilo:
celina-delovi-celina;
* kad se uvežbavaju delovi, onda je neophodno identifikovati
ključne momente u željenom zadatku, ili one koji idu
slabo sportisti, koji mu predstavljaju teškoće, dakle,
ne uvežbavaju se svi delovi vežbe, jer je to neekonomično
i nepotrebno;
* treći deo vežbe, koji se odabere za posebno uvežbavanje,
mora uvek biti uklopljen u deo strukture vežbe koja
mu prethodi i u deo koji mu sledi;
* probematični deo vežbe mora se uvežbavati tako izvođen,
samo do određenog nivoa uvežbanosti: ukoliko se tu
ide na perfekciju, kasnije se tako osamostaljen i
uvežban deo teško uklapa u celinu vežbe ili aktivnosti.
* uvek je, dakle, potrebno početi sintetičkom metodom,
ali uvek preći i na njenu kombinaciju sa analitičkom
metodom, kad se pojavi neki problem u vežbanju, koji
treba posebno rešavati, da bi se vežbanje uvek ponovo
završavalo primenom sintetičke metode.
Izbor
metode treninga, rada i uvežbavanja zavisiće i od nivoa
razvijenosti određenih sposobnosti kod sportiste. Što
su motoričke i kognitivne sposobnosti razvijenije, to
će primena metode učenja celine, biti celishodnija,
i obrnuto, ukoliko su ove sposobnosti nerazvijene, pojedini
zadaci moraće se ostvariti prethodnim uvežbavanjem pojedinih
segmenata aktivnosti.
|
