- *
Nasleđe
- *
Sredina u kojoj se živi i
- *
Aktivnost koju obavljamo u toku svog života
Čovek
se rađa sa određenim naslednim karakteristikama. To
su, s jedne strane, karakteristike ljudske jedinke
uopšte (stvorene u toku razvoja čoveka kao vrste),
a s druge strane specifične nasleđene osobine, koje
pojedinac prima od svojih neposrednih i posrednih
predaka. Te karakteristike čine naslednu osnovu psihičkog
života. Prve se nazivaju filogenetskim, a druge ontogenetskim
funkcijama. Međutim, na razvoj čoveka značajno utiče
i sredina, posebno socijalna sredina, kao i aktivnost
koju on preduzima.
U nauci postoje različita shvatanja i teorije o tome
kakva je i kolika uloga pomenutih faktora. Po jednom
shvatanju, koje se naziva nativističko (od latinske
reči natus, što znači rođen), nasleđe je odlučujući
faktor od koga zavisi razvitak pojedinca, njegovo
ponašanje i ličnost, odnosno psihički život. Nativisti
smatraju da od nasleđa zavise, ne samo sposobnosti
i temperament, već i druge osobine, čak i karakterne
osobine (upornost, iskrenost, pravičnost, društvenost,
odgovornost, tačnost, odlučnost, ambicioznost, hrabrost,
itd.).
Po ovom shvatanju sposobnosti za jedan sport zavise
samo od faktora nasleđa. Činioci od kojih zavisi nasleđe
i nasleđene osobine su hromozomi i geni. Oni su sastavljeni
od molekula deoksiribonukleinske kiseline, koji se
nalaze u jedrima ovih ćelija organizma. Smatra se,
međutim, da su geni, koji se nalaze u hromozomima,
krajnji nosioci nasleđa i naslednih osobina. Nasleđe
i sazrevanje predstavljaju važne činioce razvitka
raznih funkcija. Ako za neke funkcije ili sposobnosti
ne postoji dovoljna nasledna osnova (preddispozicija),
onda se vežbanjem, ma koliko ono bilo sistematsko,
one ne mogu potpuno naučiti i razviti.
Suprotno od nativističkog je empirističko shvatanje
(od latinske reči empiria, što znači iskustvo). Po
njemu, razvoj čoveka i ličnosti pojedinca posledica
je delovanja sredine. Razlike među ljudima u pojedinim
sposobnostima i drugim osobinama ličnosti su posledica
razlika u uslovima u kojima pojedini ljudi žive. U
prilog ovome ide i shvatanje Dzona Loka koji tvrdi
da je dečija duša u momentu rođenja ,,tabula rasa"
(prazan list hartije), kao i shvatanje američkog psihologa
Votsona, koji kaže: ,,Dajte mi normalnu decu i mogućnost
da ih vaspitavam u uslovima u kojima zelim, pa vam
garantujem da ću od svakog deteta napraviti šta hoću:
lekara, umetnika, trgovca, a ako hoćete i prosjaka
i lopova - bez obzira na talente, osobenosti, sklonosti,
sposobnosti i znanja njihovih predaka". Kada
govorimo o sredini onda mislimo na sredinu u užem
i širem smislu reči. Na razvoj ličnosti veći uticaj
ima društvena (porodica, škola, kultura, društveni
sistem, itd.), nego prirodna sredina (geografsko-klimatski
uslovi).
Oba pomenuta shvatanja, nativističko i empirističko,
se ne mogu prihvatiti, jer su jednostrana i idu u
krajnost. Uvažavanjem ili naglašavanjem samo jednog
faktora nemoguće je objasniti razvitak pojedinca i
njegove složene ličnosti. Osnovni nedostatak nativizma
je što zapostavlja ulogu sredine,-socijalizacije i
socijalnog učenja, a empirizma što prenaglašava ulogu
sredine i iskustva, a potcenjuje ulogu nasleđa. Ispravno
shvatanje je ono koje razvitak tumači kao rezultantu
nasleđa, sredine i aktivnosti pojedinca. Ovakvo shvatanje
se naziva interakcionističkim shvatanjem.
| Pogledajte
još i ... |
| |
 |
Činioci
razvoja i uspešnosti u sportu |
|
Faktori
uticaja na psihomotorni razvoja |
|
Proces
učenja psihomotorne veštine |
|
Metode
učenja i vežbanja psihomotorne aktivnosti |
|
Podsticanje
procesa učenja |
|
|
| Komentari
na tekst ... |
| |
|
Pošaljite
komentar |
|
Trenutno
nema komentara |
| |
|
|
|
|
|
|
