Uspešnost
u sportu,ili sportski rezultat, zavisi od tako mnogo
činioca, da ih je gotovo nemoguće identifikovati, a
posebno njihovu dinamiku, prirodu, ili međusobni uticaj
Imajući u vidu samo najznačajnije svakako se tu mora
poći od faktora sportiste: njegovih bioloških potencijala,
društvenih karakteristika, karakteristika ličnosti,
njegovih nivoa aspiracije i sl. Pored toga od posebne
važnosti su svakako njegovo zdravstveno stanje kao i
kultura i kvalitet identi njegove ishrane. Kada je reč
o sportisti, i o njegovim genetskim karakteristikama,
onda se kao bitan faktor javlja kvalitet identifikacije
talentovanih za bavljenje sportom, ili posebnom vrstom
sporta.
Tu je onda reč o instrumentima, tehnikama i procedurama
otkrivanja talentovanih, o selekciji i o prognostičkim
vrednostima kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuju
potencijalni kvaliteti budućih sportista.Kao sledeći
značajan faktor bi se mogao navesti sistem rada na razvoju
fizičke kulture budućih sportista, sistem treninga koji
podržavaju fizički razvoj, kao i kvalitet treninga koji
se primenjuju za ostvarivanje vrhunskih sportskih rezultata.Sledeći
značajan faktor je svakako - trener.
Da bi bio uspešan u obavljanju svojih sportskih zadataka,
on mora da poseduje pedagoška znanja, ili znanja o organizaciji
treninga koji u osnovi predstavlja specifičnu vaspitnu
situaciju, za koju važe svi vaspitni zakoni i postulati
kao i za svaku drugu situaciju učenja. On pored toga
mora da poseduje psihološka, stručna i metodička znanja.
Svakako pored znanja, on mora da ima i razvijenu kulturu
rada, i razvijene sposobnosti uspešnog ostvarivanja
sportskih aktivnosti u praksi.Među značajne činioce
svakako bi se mogli navesti i objektivni uslovi za sportski
rad, organizovanost sportskih organizacija i njihova
materijalna obezbeđenost i brojni drugi faktori.
Međutim, buhevioristi, naučnici koji su proučavali činioce
koji deluju na ponašanje pojedinaca došli su do sinteze
svih napred navedenih delovanja i ističu da na pojedinca
deluje uvek pre svega određena situacija (S), zbog čega
on reaguje na tu situaciju određenim ponašanjem (R).
Ova dva elementa prožimaju postojeća svojstva ličnosti
pojedinca i izazivaju određene psihičke procese i specifična
stanja u organizmu pojedinca (O). Dakle, na osnovu navedenih
faktora ponašanje pojedinca možemo definisati u vidu
formule: S - O - R, pri čemu su nam činioci sredine
i reakcije pojedinca dostupni opažanju, pa samim tim
i lakšem praćenju, dok o reakcijama organizma možemo
samo posredno zaključivati.
Međutim, reakcije pojedinaca utiču i na određene promene
u sredini (P), pa sada potpuna formula koja govori o
činiocima ponašanja pojedinaca glasi: S-O-R-P, i govori
o tome da je ponašanje pojedinca uvek: u funkciji specifične
situacije njegovog organizma, i očekivanih posledica
takvog ponašanja.Ukoliko ovu opštu biheviorističku formulu
o ponašanju primenimo u oblasti sporta, onda bi nam
S označavalo različite sportske situacije: treninzi,
takmičenja, pripreme i uslovi svake konkretne situacije;
O bi nam označavalo karak-teristične indikatore ličnosti
sportiste: nivo njegove utreniranosti, trenutna postignuća
u sportskim aktivnostima, nivo njegovih sportskih aspiracija,
motivacije, njegovo zdravstveno stanje i sl. R bi bio
indikator njegovog ponašanja u navedenim sportskim situacijama
tj. njegove sportske uspešnosti, a E bi predtavljalo
indikatore posledica njegovog sportskog ponašanja u
sredini: socijalni i sportski status.
Sportska situacija se prema Sabiončelu (Sabioncello,
1977) može analizirati imajući u vidu tri faktora: a.
Faktor treninga (T), b. faktor objektivne sportske situacije
(FS): klima, protivnik, sudije i sl. i c. društveni
faktori, ili faktori sredine u kojoj se sportista nalazi
(OS). Činioci vezani za sportistu se takođe mogu razložiti
na: njegove motoričke sposobnosti (MS), kognitivne sposobnosti
(K), na ličnost sportiste (L) i na motivacione faktore
(M). Naravno, navedeni izraz mora se tumačiti i koristiti
uz potpuno uvažavanje relativnosti delovanja svakog
od navedenih faktora, uz uvažavanje činjenica da je
svaki sportista specifičan, složen psihobiološki i socijalni
organizam, i da interakcija i dejstvo faktora u potpunosti
zavisi od tih specifičnosti. Međutim, ono što je od
posebne važnosti ovde je potreba ukazivanja na značaj
pojedinih činioca na potrebu njihovog poznavanja, praćenja
i uvažavanja u organizovanju sportskih aktivnosti bez
obzira u kom obliku: treninzi, sportske škole, fizičko
vaspitanje; i na kom nivou se one organizovale.
Prema Šilingu, ukupne mogućnosti postizanja rezultata
kod sportiste određene su njegovim potencijalnim postignućem,
koje zavisi od mišićne snage, od kulture rada kvaleteta
funkcionisanja nervnog sistema od usvojenosti tehnike
rada u datoj sportskoj disciplini i od poznavanja i;
ovladanosti taktikom date sportske aktivnosti. Druga
grupa spremnost sportiste na postignuće i čini je motivacija,
emocije, želje, vrednosti, namere i životni ciljevi.
Obe kategorije faktora kao i ličnost sportiste stalno
su pod uticajem delovanja sportske i društvene sredine
i ona može pozitivno ili negativno delovati, kako na
ličnost, tako i na sportske aktivnosti.
Ono što je ipak evidentno je činjenica da se i na neke
faktore potencijalnog postignuća i na određene faktore
spremnosti sportiste na postignuće može i mora delovati
još na ranim školskim uzrastima. Da bi se to obezbedilo
neophodno je poznavati karakteristike fizičkog razvoja
dece od ranog školskog uzrasta do adolescencije.
|
