Reaktivno i proaktivno planiranje. Donedavn, sportski menadžeri su mogli da uspešno vode svoje organizacije reagujući i iščekujući promene u sociokulturnim sklonostima sportske publike (Pociello), troškova i cena. Takav reaktivni stil menadžmenta bio je dovoljan da održi aktivnosti sportske organizacije u zadovoljavajućem okviru. Danas promene nastupaju brzo i iz više pravaca. Reaktivni menadžer se u takvim okolnostima teško snalazi, nije u stanju da preduzme neophodna prilagođavanja i zato gubi klijente, publiku i sponzore.

Proaktivno planiranje je predviđanje budućih događaja. Odluke su zasnovane na predviđanjima budućih stanja okruženja nasuprot reagovanju na različite krize kada one već nastupe. Proaktivno planiranje u nestabilnom, tehnološki podsticanom poslovnom okruženju je kritično za postizanje uspeha u skoro svim delatnostima. Takvo planiranje zahteva analiziranje snaga koje deluju u okruženju i pravovremeno donošenje odluka o alokaciji resursa.

Proces planiranja. Planiranje se opisuje kao "proces samo - ispitivanja, suočavanja sa teškim izborima i utvrđivanja prioriteta". Predvodnici organizacije predviđaju njenu budućnost i razgrađuju neophodne procedure i aktivnosti za ostvarivanje ove budućnosti.

Planiranje može da se definiše kao razmatranje:

• * Gde smo sada
  * Gde želimo da stignemo
  * Kako ćemo tamo da stignemo
  * Kako ćemo znati da smo tamo stigli

Radna definicija planiranja obuhvata razmatranje sledećih pitanja:

• * Šta su naše osnovne vrednosti? U šta smo uvereni? Šta je filozofija i svrha naše organizacije?
  * Radi koga postojimo? Šta je naša svrha?
  * Gde smo sada? Koje su naše snage i slabosti?
  * Gde želimo da stignemo? Koji su naši ciljevi?
  * Kako ćemo tamo stići? Koji su naši zadaci i strategije?
  *Kako ćemo doneti odluke? Koja je struktura naše organizacije?
  * Kako ćemo znati da smo tamo stigli?

Mnogi teoretičari shvataju planiranje kao linearni (jednosmerni) proces. Oni smatraju da taj proces ima početak i kraj i da svaki korak mora da se završi pre nego što sledeći počne. U stvarnosti najčešće dolazimo do zaključka da je takav pristup planiranju nemoguć. U mnogo slučajeva planiranje se postiže bez napisane filozofije i dobro promišljenih ciljeva. Delatnosti počinju sa počinju sa postavljanjem ciljeva za narednu godinu a filozofija i izjava o misiji mogu da razrade kasnije. Takođe ne mora, da jedna faza mora de se završi pre nego što naredna može da se preduzme.

Filozofija i ciljevi sportske organizacije treba da se preispituju najmanje jednom u dve godine kako bi novi članovi uprave i kadrovi (stručnjaci) bili u toku i imali solidno razumevanje vrednosti organizacije. Ciljevi treba da se postavljaju godišnje za organizaciju kao celinu, kao i za svaki projekat i poseban program koji organizacija preduzima. Evaluacija treba da se vrši kao stalan proces tokom čitave godine.

U integralnom pristupu planiranju organizaciono planiranje ili strategijski aspekt planiranja obuhvata formulaciju misije, filozofije, ciljeva i strategija (trajni planski dokumenti, revidiraju se i inoviraju u intervalima od 2-3 godine), operativno planiranje ili programiranje obuhvata neprekidni proces postavljanja i dodeljivanja zadataka, realizaciju aktivnosti, vremenskih rasporeda, delovanje strukture i stalnu evaluaciju planova

Pogledajte još i ...   Sportski Menadžment Sportski Menadžer Funkcija organizovanja u sportu Etika u sportskom menadžmentu Organizovanje i vođenje planerske radionice

Komentari na tekst ...   Pošaljite komentar Trenutno nema komentara