U
savremenim istraživanjima sve šešće se susreće pojam
"imidžologija" pod kojom se podrazumeva skup
imidža koji društvene grupe po cenu istine koriste za
opravdanje sopstvenih i diskreditovanje konkuretskih,
protivničkih i neprijateljskih postupaka. (Stojanović,
2000). Počinje da se stvara pogodno tlo za ideale. Jedan
od karakterističnih izuma ovog prvog osvajačkog pohoda
na nova tržišta bio je pojam imidža.
Od sada će se govoriti o imidžu nekog preduzeća, neke
oblasti, nekog političara ili nekog proizvoda. Svako
dobija svojevrsnog dvojnika, svoj imidž. Komunikacijsko
društvo postaje svet u kome komuniciraju samo slike,
imidži elemenata iz kojih je sastavljen. Sam imidž je
skoro u celosti sačinjen kao ideal koji se reklamira.
Stvaranje imidža postaje posebna društvena delatnost
u kojoj se koriste sva sredstva za ubeđivanje, čime
veću ulogu dobija argumentacija a naročito manipulacija.
Stvaranje imidža, uz prisustvo mnoštvo stručnjaka odvijaće
se prema usavršenim pravilima klasične demagogije: reč
je pre o prilagođavanju o onom što drugi očekuju, nego
o prihvatanju sopstvene stvarnosti. (Breton, 2000).
Mas-mediji i njihova glad za poznatim ličnostima (zvezdama)
je primetna u današnjem vremenu. To je otvorilo prostor
za nove stručnjake koji treba da brinu ne samo o izgledu
već i o imidžu, osmišljenim izgledom ličnosti koje treba
plasirati i rasprodati njihovu reputaciju.
Pored rada na samom izgledu ličnosti, počinje se i sa
radom na osmišljavanju celokupnog predstavljanja ličnosti
u momentu prikazivanja i plasiranja putem mas-medija.
Danas se govori o imidžu koji se definiše kao skup stavova,
institucija i praksi kojima se stvaraju i šire predstave
stvarnosti. Imidži, svakako imaju pozitivnu funkciju
kad su u saglasnosti sa stvarnošću, a negativnu kad
je krivo prikazuju.
U prvom slučaju imidž čini oblik informacije, a u drugom
dezinformacije. Pada u oči da su filozofi, društveni
teoretičari i uopšte intelektualci još uvek skloni da
prenaglašavaju ulogu ideja u stvaranju imidža, i čak
imidže svode na njih. Ali to je daleko od istine u ovom
vremenu kojim dominiraju izuelni mas-mediji. Za razliku
od ideotvoraca mnogi političari su uvideli da žive i
delaju u postgutenbegosovskoj eri. Zato se manje trude
da stvore idejne programe a više da plasiraju odgovarajuće
imidže (takoreći: postojati znači imati imidž)!
Mnogi žurnalisti su se preobratili u kreatore imidža,
često svesno manipulativne. Biće da ih već treba tretirati
kao osmu. a ne samo sedmu silu. Zašto se više pažnje
ne poklanja izdaji novinara kao jednom od najopasnijih
oblika izdaje intelektualca. (Stojanović, 2000)
Pod imidžom se najčešće podrazumeva emocionalna predstava
(slika) u vezi sa nekom ličnošću, predmetom, organizacijom
ili akcijom. Imidž se često vezuje za jednu jedinu osobinu,
manu, vrlinu, karakteristiku ili stil; to je rezultat
nedovoljnog poznavanja novog termina. Imidž je slika
koju pojedinac stvara o sebi. Kroz nju se utvrđuje njena
kompletna aktivnost. Problem sa kojim se Ijudi susreću
leži u činjenici da se svaka poruka može na različite
načine interpretirati.
Imidž je termin koji se najčešće upotrebljava da označi
komunikaciju i promenu koje ličnost preduzima, oslanjajući
se na svoje savetnike. Na kreiranje imidža utiču namerne
i nenamerne poruke koje nalaze svoj put do javnosti,
često podrivajući one oblike komuniciranja koji se mogu
kontrolisati. Tome naročito doprinosi "žuta štampa"
i njena glad za skandalima.
U terminologiji današnjeg šou biznisa (muzika, sport
i sl.) imidž predstavlja izgled, koji uz specijalne
savetnike ili ličnim zalaganjem ostvaruje određena osoba.
Imidž teži da skup spoljašnjih karakteristika i ukupnost
ponašanja bude istovremeno originalan i moderan. Reč
je široko prihvaćena od strane mladih koji ga upotrebljavaju
u najrazličitije svrhe. Imidž je način predstavljanja
ličnosti kroz stil ponašanja, odevanja, stanovanja,
života...
On obuhvata sve grane bitisanja čoveka (duhovne i fizičke)
i u direkmoj je vezi sa estetskim zakonima vremena i
društva u kome se život odvija (Punišić, 1990). Za pojam
imidža se vežu i najrazličitije predrasude, naročito
kad se radi o imidžu nekih osoba ili grupa. Zato je
opravdano reći dapojarn imidža uključuje i naš stav
prema tom objektu.Imidž popularnih aktera je nezaobilazan
bez Ijudi iz sporta - vrhunskih posrednika, navijača
ali i publike. I ovde se imidž najčešće odreduje kao
mišljenje o samom sebi koje određeni akter želi da saopšti,
kao svojevrsna rasprodaja reputacije.
On se često ne zasniva na stvarnim činjenicama već na
uverenju i iluzijama koju Ijudi stvaraju o sebi samima.
Subkulturna sportska scena, kao odredeno značenje stila,
izražava se pomoću imidža. Stvaranje i fabrikovanje
imidža, danas, je veliki biznis i deo profita. Postoje
specijalisti, imidž-dizajneri koji se bave kreiranjem
imidža. Oni do simbola dovode oblik stvari, dogadaja
ili ličnosti, koji svom nosiocu diktira odredeni način
ponašanja, i koji se danas širi zahvaljujući medijima
i reklami.
Sportisti su ličnosti šou biznisa, postaju idoli i zato
počinje interesovanje za njihovu privatnost. U želji
da što zanimljivije prikažu i privatne živote, stručnjaci
koji stvaraju imidž oblikuju biografije. "Imidž
dizajneri" - svojom stručnošću na polju oblikovanja,
svojim znanjem iz oblasti estetike, svojom širinom obrazovanja,
svojom snagom i darom za stvaranje novog, postaju profesija
koja kreira nove Ijudske potrebe, najkompletniji za
rad na imidžu.
Zahvaljujući dobro osmišljenom imidžu, ličnosti iz javnog
života postaju uzor običnih Ijudi, naročito mladih.
Oni prihvataju, prema sopstvenom izboru, odredenu vrstu
imidža svog idola, kopiraju je i podržavaju prvenstveno
način odevanja i ponašanja. Najuspešnije ličnosti iz
javnog života među kojima vrhunski sportisti vode glavnu
reč, putem mas-medija stvaraju nove trendove u rasprostiranju
imidža.Imidž je povezan sa neverbalnim ponašanjem, "govorom
tela-, zdravim životom, negom, odevanjem itd.
Rasprodaja reputacije uključuje ťrad na sebi",
u cilju korigovanja svojih minusa u svim sferama i oblicima
ponašanja. Svaki sportista trebalo bi da sledi preporuke
iz jedne praktične knjige o dizajnu. Treba biti originalan
jer imidž nije golo imitatorstvo i kopiranje već viđenih
obrazaca.
Uspešni sprtisti znali su dobro da izgrade sliku o sebi
i da rasprodaju svoju reputaciju.Imidž se može rrienjati,
mada njegovo menjanje zahteva uskladeni napor. S druge
strane, pozitivan imidž se može zastrašujućom brzinom
pretvoriti u negativan. To je naročito vidljivo kad
štampa objavi nekc skandale o poznatim ličnostima. Čim
se kroči u područje međunrodnog imidža, problem različitih
interpretacija iste poruke ili simbola doživljava se
kao posledica razli'ka u nacionalnoj kulturi. Mada su
mnogi istraživači primetili da kulture, naizgled, postaju
sve sličnije, ipak postoje osobenosti koje mogu da ukoče
ili iskrive značenje.
Pojavljivanje i intervjui u elektronskim medijima zahtevaju
da budete pripremljeni za razgovor, da se držite teme
razgovora, da budete ležerni i blago duhoviti tokom
razgovora, da se trudite da govorite zanimljivo, malo
brže i energičnije, da budete otvoreni i pošteni i da
ne uzvraćate na napad napadom.
Da bi ste dobro govorili mora se obratiti pažnja na
sledeće elemente:
- *
Analizirati dogadaj, naročito one delove koji su bitni
za vaše tvrdnje.
- *
Odrediti koji su podaci bitni, koliko činjenica treba
dati i kakve zaključke izvesti.
- *
Pažljivo skicirati tok misli koje treba prevesti u
reči.
- *
Biti racionalan, naučiti da se bude logičan i odbaciti
ono što je neodređeno i neprecizno, kao i površne
generalizacije.
- *
Vežbati mogućnosti da se izrazite sa najmanje mogućim
brojem reči.
- *
Ako je slika stvorena u svesti drugih presudna za
uspeh, treba upamtiti da ste vi deo te slike.
- *
Neophodno je uložiti potreban trud da bi izgled i
stav odgovarao prilici.
- *
Treba imati u vidu da je ono Ťštoť kažete, često manje
važno od onoga "kakoť" kažete.
- *
Svako obraćanje mora biti unapred planirano i ne sme
biti mrmljanje onih rečenica koje vam naprosto padnu
na pamet.
- *
Treba naučiti da se odlučno vlada izrazom, izgovorom,
tonom, pauzom, naglaskom i modulacijom.
|
