Uobičajeno tumačenje sportskih povreda kao nečeg što je deo igre ukazuje da se malo toga može učiniti da se spreči njihova pojava i ozbiljnost. Medutim, nedavno sprovedene studije pokazuju da to nije istina. Ukoliko se posveti pažnja faktorima rizika koji dovode do sportskih povreda, posebno medu mladim sportistima, one se mogu smanjiti za 15 do 50%. To važi kako za akutne tako i za povrede vezane za pretreniranost. Nije potrebno ni pomenuti da je klupski lekar "ključni igrač" u prevenciji povreda sportista.

Kada je u pitanju prevencija akutnih povreda situacija je prilično jasna. Sportisti bi tokom predsezone trebalo da budu uključeni u program kondicionih priprema koji se fokusira na povećanje kardiovaskularne izdržljivosti, snage i fleksibilnosti. Kondicioni program bi trebalo da uključi i za dati sport specifične vežbe da bi se sprečile povrede: plivači i teniseri treba da jačaju ruke i rameni pojas, fudbaleri bi trebalo da se usredsrede na vežbe za jačanje mišića i fleksibilnost prepona i nogu, itd.

Klupski lekar treba da iskoristi vansezonski period da pomogne sportistima i po potrebi da sprovede poseban trenažni program za prethodne povrede. Na primer, fudbaler koji je imao uganuće članka na nozi u prethodnoj sezoni bi trebalo da bude usmeren da radi vežbe koje će povećati snagu i fleksibilnost dorzifleksora i izvrtača stopala. Gde god je moguće klubovi bi trebalo da budu ohrabreni da uposle trenere i fizioterapeute koji bi pomogli klupskom lekaru da postavi i prati izvođenje kondicionih treninga.

Svima je poznat značaj pravilnog zagrevanja mišića i postepenog hlađenja posle treninga. Ova dva segmenta treninga povećavaju učinak sportiste, pomažu njegovu psiholosku pripremu i stabilnost, stvaraju zonu komfora za samu aktivnost i oslobađaju sportistu neprijatnih grčeva i bolova koji se mogu javiti kod napornih aktivnosti. Međutim, najvažniji efekat zagrevanja i hlađenja predstavlja u stvari prevencija sportskih povreda.

Do akutnih povreda najčešće dolazi kada su mišići, tetive i ligamenti "kruti" i "hladni". Tkivo koje nije "zagrejano" poboljšanjem cirkulacije i izduženo postepenim istezanjem nedovoljno je savitljivo. Zbog toga je izloženo većem riziku da se ošteti (iskida) tokom uobičajenih uvrtanja, okretanja i istezanja koja prate sportsku aktivnost. Takođe, manje savitljivo tkivo je podložnije povredama zbog preopterećenja. Još jedan razlog zbog koga se savetuje pravilna priprema za izvodenje sportske aktivnosti je što vežbe zagrevanja poboljšavaju koordinaciju pokreta i smanjuju rizik od nezgoda poput okliznuća, pada ili saplitanja, itd.

Pored toga, studije su pokazale da započinjanje zahtevne fizičke aktivnosti (tj. iznenadne naporne fizičke aktivnosti), bez prethodnog postepenog zagrevanja izlaže sportistu riziku od kardiovaskularnih smetnji. Treba uvek imati na umu da dobra priprema poboljšava i sportski nastup. Intenzitet i trajanje zagrevanja i hladenja varira od sportiste do sportiste. Da bi se postiglo optimalno povećanje telesne temperature i srčane frekvencije sportisti koji je u dobroj kondiciji potrebno je duže i intenzivnije zagrevanje nego osobi koja je lošije kondicije. Bez obzira na kondicioni nivo sportiste, svako vežbanje treba da uključi pet faza: .

• 1) razgibavanje (5 minuta);
• 2) istezanje (5-10 minuta);
• 3) zagrevanje (5 minuta);
• 4) osnovna sportska aktivnost; i
• 5) hlađenje i istezanje tokom hladenja (10 minuta). .

Tim čiji igrači imaju neobično mnogo akutnih povreda kao što su uganuća i istegnuća verovatno ne poklanja dovoljno pažnje aktivnostima koje prethode ili slede posle fizičke aktivnosti. U torn slučaju klupski lekar treba da se obrati nadležnima za ovu oblast. Sportske povrede će ređe nastati ukoliko se koriste odgovarajući uslovi za izvođenje sportske aktivnosti.

---

Pogledajte još i ...   Prevencija povreda nastalih zbog pretreniranosti Faze rehabilitacije od povreda Patofiziologija povrede i reparacija Predtakmičarski pregled Protokol za hitnu pomoć

Komentari na tekst ...   Pošaljite komentar Trenutno nema komentara