• * akutno unošenje alkohola ima štetan efekat na mnoge psihomotorne funkcije
• * unošenje alkohola ne poboljšava radni kapacitet mišića, i može da smanji takmičarsku sposobnost
• * upotreba alkohola može pogoršati regulaciju telesne temperature tokom dugotrajnog vežbanja u uslovima smanjene spoljašnje temperature
• * alkohol ne poboljšava fiziološke parametre sportskog izvođenja kao što su VO2 max, respiratorni i kardiovaskularni parametri.

Nedavne studije su takođe pokazale da konzumiranje alkohola dan pre sportske manifestacije može da smanji rezultat, posebno u sportoviraa tipa izdržljivosti. Vredi spomenuti da se veliki broj fatalnih nezgoda u rekreativnom sportu, posebno u sportovima na vodi, povezan sa preteranim konzumiranjem alkohola. Uprkos činjenici da alkohol nije prijatelj sportista, praktičan savet sportistima koji žele da konzumiraju alkohol i učestvuju u "ozbiljnim" sportskim aktivnostima bi bio:

• * ne uzimajte alkohol neposredno pre sportske aktivnosti;
• * ako se alkohol uzima u okviru 24 časa pre sportske aktivnosti, neka bude u umerenim količinama i uz obezbeđenje dobre rehidracije organizma pre odlaska na spavanje;
• * pre uzimanja alkohola kao i posle sportske aktivnosti rehidrirajte se unošenjem napitaka koji sadrže ugljene hidrate;
• * ne uzimajte alkohol pre učestvovanja u sportovima na vodi.

Kofein je najkorišćenija droga u zemljama zapada, a verovatno i u celom svetu. To znači da je i najšire upotrebljavana "socijalna droga" među učesnicima u sportu. Postoje jasni dokazi da unošenje kofeina u okviru 48 sati pre sportske manifestacije može poboljšati nekoliko aspekata takmičarske sposobnosti, a to su:

• * rad koji se izvrši tokom dvočasovne vožnje bicikla;
• * trčanje ili pedalanje do iscrpljenja u laboratoriskim studijama;
• * vreme vožnje bicikla do otkaza u ponovljenim testovima kratkog trajanja i velikog intenziteta;
• * značajno povećanje maksimalne snage okretanja pedala velikim intenzitetom tokom 6 sekundi.

Međutim, kad sportista koristi kofein, veliki broj parametara može da utiče na rezultat sportskog takmičenja. To su doza kofeina (mg na kg telesne mase), nutritivni status, predhodno konzumiranje kofeina i individualne varijacije u metabolizmu kofeina (uključujući ekskreciju urinom). Zbog njegovih ergogenih svojstava (menja karakteristike sportskog nastupa), Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je stavio kofein na listu zabranjenih supstanci. Njegova koncentracija se rutinski ispituje u urinu, i sportisti se kažnjavaju ako ona pređe 12 ^g/ml.

Ovu graničnu koncentraciju odredili su neki od prvih istraživača u ovoj oblasti i ona je bazirana na dozi unetog kofeina koja dovodi do poboljšanja takmičarske sposobnosti. Ipak, rezultati novijih istraživanja govore da i doze za koje se ranije smatralo da ne dovode do poboljšnja takmičarske sposobnosti ipak to čine. Ove doze ne dovode do povećanja koncentracije kofeina u urinu preko dozvoljenih. Time se postavlja ozbiljno etičko pitanje o upotrebi kofeina za poboljšanje sportskih rezultata. Zato postoji i predlog da utvrđivanje bilo koje količine kofeina u urinu treba smatrati nedozvoljenom. Ipak, postoji i dilema, jer je kofein najčećše upotrebljavana "socijalna droga" i ovakva mera ne bi bila lako prihvaćena.

 

---

Pogledajte još i ...   Bolest putovanja Fizička aktivnost i infekcije Prevencije sportskih povreda Prevencija povreda nastalih zbog pretreniranosti Patofiziologija povrede i reparacija

Komentari na tekst ...   Pošaljite komentar Trenutno nema komentara