• * Farmakološka (lekovi koji poboljšavaju sposobnost, npr. anabolici ili stimulansi)
• * Fiziološka (npr. krvni doping)
• * Psihološka (npr. hipnoza)
• * Mehanička (npr. odeća ili oprema)
• * Nutritivna (dodaci ishrani)

Farmakološka i fiziološka sredstva se najčešće nazivaju "doping". Da bi se obezbedili isti uslovi za sve sportiste, upotrebu dopinga kontrolišu vodeća sportska tela, postavljajući pravila o tome šta je prihvatljivo, a šta ne, npr. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) izdaje listu zabranjenih supstanci. Ova pravila se sprovode kroz programe kontrole lekova i uključuju prikupljanje i analizu uzoraka urina takmičara. Nepoštovanje pravila može da dovede do diskvalifikacije i zabrane daljeg takmičenja. Olimpijski pokret definiše doping kao "upotrebu sredstava (supstanci ili metoda) koja su potencijalno štetna po zdravlje sportista, i/ili imaju sposobnost da poboljšaju njihovu takmičarsku sposobnost; ili kao prisustvo zabranjene supstance u telu sportiste ili postojanje dokaza o korišćenju zabranjene supstance ili metode".

Ova definicija je ustanovljena tokom Međunarodne konferencije o dopingu, održane u Lozani februara 1999.godine, ali nije odobrena od strane mnogih stručnjaka prisutnih na tom sastanku. Bez obzira na to, ovo je definicija koju bi klupski lekar trebalo da koristi. Danas, problem dopinga u sportu brine ne samo Olimpijski pokret i vlade, već i međunarodna udruženja koja povezuju stručnjake u sportu, uključujući i najstarije, Internacionalna federacija sportske medicine (FIMS). Broj pozitivnih doping slučajeva je značajno porastao tokom poslednjih nekoliko godina. Ovaj porast je bez sumnje odraz velike sume novca uključenog u profesionalni sport i većeg broja organizovanih takmičenja, što primorava sportiste da treniraju tokom cele godine i često se takmiče.

Posledica je nemogućnost nalaženja vremena za odmor, što dovodi do stres povreda i pokušaja sportista da poboljšaju svoje sposobnosti upotrebom zabranjenih supstanci ili doping metoda. Klupski lekar mora da poseduje znanja o zabranjenim supstancama i tehnikama, kao i procedurama za testiranje. On takođe mora da bude svestan štetnih efekata ovih lekova koji mogu da zahtevaju lekarsku pomoć. U tom kontekstu, klupski lekar ima višestruku ulogu kao:

• * edukator
• * lekar
• * detektiv
• * savetnik

Svetska antidoping agencija (engl. World Anti-Doping Agency, WADA) sastavljena od članova Olimpijskog komiteta i predstavnika vlada, izdala je u januaru 2000. godine listu zabranjenih supstanci i metoda. Lista koju je Medicinska komisija MOK-a objavila 1. januara 2000. godine, bila je važeća za Olimpijske igre u Sidneju. Zabranjene supstance se trenutno klasifikuju u sledeće farmakološke grupe: stimulansi, narkotici, anabolički agensi, diuretici i peptidni hormoni. Primer zabranjenih stimulativnih sredstava su amineptin, amifenazol, amfetamin, bromantan, kofein, karfedon, kokain, efedrin, fenkamfamin, mezokarb, pentetrazol, pipradol, salbutamol, salmeterol, terbutalin i druge srodne supstance. Preparati imidazola su prihvatljivi za lokalnu upotrebu, npr. oksimetazolin. Vazokonstriktori kao što je adrenalin, se mogu dati sa lokalnim anestetikom. Dozvoljeni su i preparati fenilefrina za lokalnu primenu, nazalni i oftamološki.

Definicija pozitivnog rezultata za neke supstance, posebno iz grupe efedrina, zavisi od utvrđene koncentracije u urinu. Terbutalin, salbutamol i salmetarol mogu biti korišćeni inhalacijom kod astme provocirane fizičkom aktivnošću, kada lekar internista, specijalista za respiratorna oboljenja ili klupski lekar, pismeno obavesti odgovarajuće lekarsko telo o upotrebi ovih lekova.Veoma je važno da klupski lekar o ovim pravilima obavesti sportiste i trenere. Nekad se pogrešno smatra da pošto je lek prepisan od strane lekara, nije potrebno obavestiti odgovornu medicinsku komisiju, zbog čega sportista može da izgubi medalju i ugrozi karijeru. Primeri zabranjenih narkotika su buprenorfin, dekstromoramid, diamor-fin (heroin), metadon, morfin, pentazocin, petidin i srodne supstance. Kodein, dekstrometorfan, dekstropropoksifen, dihidrokodein, difenooksilat, etilmorfin, folkodin, propoksifen i tramadol su dozvoljeni.

Ova vrsta supstanci uključuje anaboličke androgene steroide i B2-agonisteAnabolički androgeni steroidi. Primeri androgenih steroida ove grupe su: androstenediol, androstenedion, klosbetol, dehidroepiandrosteron, dihidrotestosteron, testosteron, fluoksimesteron, metandienon, metenolon, nandrolon, 19-norandrostenediol, 19-norandrostenedion, oksandrolon, stanozolol i srodne supstance. Dokazi dobijeni iz metaboličkog profila i/ili vrednosti izotopskog odnosa se mogu koristiti radi donošenja definitivnog zaključka.Odnos testosterona (T) i epitestosterona (E) u urinu takmičara koji je veći od 6:1 je nedozvoljen, sem ako ne postoji dokaz o fiziološkom ili patološkom stanju, na primer smanjeno izlučivanje epitestosterona, tumor koji proizvodi androgene ili enzimski deficit.
U slučaju da je T/E odnos veći od 6:1, pre nego što se rezultat proglasi pozitivnim, odgovarajuće medicinsko telo mora da sprovede istragu. Pun izveštaj u pismenoj formi će uključiti pregled prethodnih testova, korišćeni test, i bilo koji rezultat ovog istraživanja.

Odbijanje saradnje u ovoj istrazi će rezultat uzorka proglasiti pozitivnim. Beta agonisti – Beta agonisti su zabranjeni kada se primenjuju oralno i putem injekcije. Primeri su: bambuterol, klenbuterol, fenoterol, reproterol, salbutamol, terbutalin i srodne supstance.Salbutamol i terbutalin su dozvoljeni samo kao inhalatori za lečenje astme izazvane fizičkom aktivnošću i kada se njihova upotreba prethodno prijavi relevantnom medicinskom telu. Zabranjena koncentracija salbutamola je iznad 500 ng/ml. U ovoj grupi su: acetazolamid, bumetanid, hlortalidon, etakrinska kiselina, furosemid, hidrohlorotiazid, manitol, mersalil, spironolakton, triamteren i srodne supstance. Zabranjeno je davanje manitola intravenskim putem. lako među sportistima raste upotreba sintetičkih hormona, njihova cena je i dalje veoma visoka, čime se ograničava šira primena.

S druge strane, standardizovani metodi za laboratorijsku detekciju iz uzorka urina trenutno ne postoje, jer tehnika za proizvodnju ovih sintetskih honnona u stanju je da upotrebom genetskog inženjeringa proizvede molekule identične endogenim hormonima. Zabranjene supstance u ovoj klasi uključuju sledeće hormone i njihove analoge i mimetike: Horionski gonadotropin (hCG) - Poznato je da davanje humanog gonadotropina (hCG) i sličnih supstanci dovodi do povećane endogene produkcije androgenih steroida. Deluje slično luteinizirajućem hormonu (LH), koji ima ulogu u produkciji muških hormona. Zabranjeni su samo kod muškaraca. Pituitarni i sintetički gonadotropin (LH) - Koriste se za povećanje nivoa serumskih endogenih kortikoida i za održanje njihovog stimulativnog efekta.

Zabranjeni su samo kod muškaraca. Kortikotropini (ACTH, tetracosactide) Efekat primer kortikotropina se smatra analognim oralnoj, intramuskularnoj ili intravenskoj upotrebi kortikoida. Humani hormon rasta (hGH) - hormon rasta stimuliše rast, sintez proteina i razlaganje masti, čime se povećava mišićna masa. Insulinu sličan faktor rasta (IGP-1) - Veruje se da povećava zalihe glikogena u mišićima i mišićnu masu. Eritropoetin (EPO) - Eritropoetin reguliše broj crvenih krvnih zrnaca. Stvara se u bubregu, nakon čega putuje do koštane srži stimulišući proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Sportisti ga koriste za povećanje oksigenacije mišića, što je posebno važno kod sportova izdržljivosti. Insulin - Insulin je jedino dozvoljen za lečenje insulin-zavisnog dijabetesa. Endokrinolog ili klupski lekar treba da pre takmičenja, dostavi pismeni dokaz odgovarajućoj lekarskoj komisiji da sportista boluje od ove bolesti.Prisustvo neuobičajene koncentracije endogenih hormona ili njegovih dijagnostičkih markera u urinu smatra se prekršajem, osim ako je dokumentovano fiziološkim ili patološkim nalazom.

Zabranjene metode
Doping krvi -Transfuzija podrazumeva transfuziju krvi, eri sadrže eritrocite. Ovi proizvodi se mogu dobiti od iste osobe (autotransfuzija) ili druge (heterotransfiizija). U principu, ne postoji medicinska opravdanost za njenu upotrebu, sem u slučaju teškog krvarenja ili akutne anemije. Ako do toga dođe, klupski lekar mora da pre takraičenja predstavi slučaj relevantnoj medicinskoj komisiji radi dobijanja dozvole. Davanje veštačkih prenosilaca kiseonika iliplazma ekspandera - Kiseonik ima istu ulogu kao transfuzija krvi. Plazma ekspanderi se takođe smatraju manipulatorima sistema, jer sakrivaju; ne postoji porast crvenih krvnih zrnaca, koji bi normalno bio uočen testiranjem hemoglobina ili hematokrita.Farmakološka, hemijska i fizička manipulacija - Upotreba supstanci i metoda koji utiču na sastav i validnost uzorka urina je zabranjena. To uključuje kateterizaciju, zamenu urina, inhibiciju bubrežne ekskrecije (kao kod upotrebe probenecida i srodnih supstanci ili modifikacija), menjanje T/E odnosa (kao kod upotrebe epitestosterona ili bromantana).

Vrste redukovanih supstanci
Alkohol - lako nije formalno zabranjen, neke međunarodne federacije mogu da zahtevaju kontrolu njegovog sadržaja u krvi. Kontrola se ponekad zahteva u streljaštvu i preskakanju prepona, a u odbojci se u većini međunarodnih takmičenja, svetskih prvenstava i Olimpijskih igara uglavnom zahteva kontrola sudija.

Kanabis - Odluka o tome da li je test pozitivan na kanabis treba da bude doneta konsenzusom i u skladu sa pravilima relevantne međunarodne federacije. Važno je savetovati trenere i sportiste da ovi metaboliti ostaju vidljivi u urinu i 4 do 5 dana nakon konzumiranja kanabisa.

Lokalni anestetici - Davanje lokalnih anestetika injekcijom je dozvoljeno u sledećim slučajevima: bupivakain, lidokain, mepivakain, prokain, ksilokain i karbokain mogu biti korišćeni, ali ne i kokain. Zajedno se mogu davati i azokonstriktorne supstance; lokalne ili intraartikularne injekcije mogu se dati samo kada je to medicinski opravdano, sa dostavljenim pismenim obaveštenjem relevantnoj medicinskoj komisiji, pre takmičenja ili tokom takmičenja u hitnom slučaju. Obaveštenje mora da sadrži dijagnozu, dozu i način primene leka.

Clikokortikosteroidi - Sistemska upotreba koritkosteroida je zabranjena.Oralno, auralno, dermatološko, inhalatorno, nazalno i oftamološko (ali ne rektalno) davanje kortikosteroida je dozvoljeno. Takođe su dozvoljene intraartikularne i lokalne injekcije kortikosteroida. Tamo gde pravila nalažu, potrebno je obavestiti relevantnu medicinsku komisiju. MOK zahteva da im klupski lekar unapred pruži obaveštenje o sportistima koji za lečenje astme koriste inhalatorne kortikosteroide. U hitnom slučaju, klupski lekar može da sistemski koristi kortikosteroide i nakon toga obavesti relevantnu medicinsku komisiju o problemu, zahtevajući specijalnu dozvolu za takmičenje.

Beta -blokatori - Januara 1993. godine, B-blokatori su prebačeni sa liste zabranjenih supstanci na listu ograničenih. Neke međunarodne sportske federacije i dalje smatraju 6-blokatore zabranjenim i zahtevaju analizu na ove supstance. 6-blokatori su zabranjeni u sportovima koji se karakterišu mišićnim radom malog intenziteta, dubokom koncentracijom i potrebom održavanja ravnoteže, kao što su streljaštvo, moderni pentatlon, jahanje, ronjenje i jedrenje.Neki od B-blokatora su acebutolol, alprenolol, atenolol, labetalol, metoprolol, nadolol, oksprenolol, propranolol, sotalol i srodne supstance. Tokom priprema za takmičenje, potrebno je proveriti pravila relevantne međunarodne federacije, kako bi se izbegli problemi vezani za upotrebu ovih i drugih supstanci sa ograničenom upotrebom.

 

---

Pogledajte još i ...   Energetski izvori Sportska ishrana Savremeni sport i doping Suplementi Energetski napitci u sport

Komentari na tekst ...   Pošaljite komentar Trenutno nema komentara