Savremeni sport

Teorija globalne međuzavisnosti polazi od povezanosti sveta uz pomoć različitih komunikacijskih sredstava i visokosofisticiranih tehnologija. Intenziviranje globalne komunikacije proizilazi iz nove paradigme i sveta pojmljenog kao globalna egzistencijalna mreža(umreženo društvo)Doba globalizma i globalizacije karakteriše dominacija znanja i munjevit prenos informacija s jednoga na drugi kraj sveta, pomoću internet - tehnologije.

Globalizacija je, u stvari, saznanje da određene institucije i organizacije treba da imaju međunarodnu a ne lokalnu perspektivu. Globalizacija sažima svet u vremenu i prostoru i čini uslovnim sve postojeće teritorijalne granice. Globalizacija je istorijski proces preobraćanja sveta u jedan sistem koji postaje međuzavistan. Novi sistem globalizacije karakteriše:

* elektronska sredstva komunikacije koja sažimaju do minimuma podelu Ijudi u vremenu i prostoru;
* tehnološke promene koje omogućavaju rasprostiranje po celom svetu proizvodnju najraznovrsnijih roba i usluga;
* formiranje globalnih ideologija(npr. ekološka ideologija ili ideologija Ijudskih prava).

Realni rezultati procesa globalizacije mogu se videti u tome što granice postaju sve propustljivije za ekonomske kulturne, političke, sportske i druge delatnosti. Translokalne i transnacionalne mreže-industrijski monopoli, internet, razmena studenata i stručnjaka, sfera usluga, organizacija "zelenih" i pokret za zaštitu prava čoveka- omogućavaju stvaranje globalnog kulturnog i ekonomskog sistema. Zahvaljujući tim procesima nestaje tradicionalna geopolitička podela koja se zasnivala na teritorijalnim kulturnim i ideološkim kriterijumima. Globalizacija sa sobom donosi formiranje nove geopolitike i novo viđenje sveta koji sve više postaje umrežen.

Globalizaciju koja funkcioniše u obliku transnacionalnih korporacija ne treba predstavljati kao nešto savršeno iako ona donosi neko suštinsko jedinstvo u obliku globalnog i socijalno-političkog života. Odnosi između lokalnih i globalnih snaga, živih lokalnih i virtuelnih zajednica retko postaju takvi da bi procesi globalizacije olako prevladali. Procesi globalizacije imaju različite oblike koji se nekada naslanjaju jedni na druge, a nekada postaju i nespojivi. Prvi od takvih oblika čini posmatranje sveta kao jedinstvenog sistema potreba koji je sadržan u takozvanoj "Mekdonalds"ideologiji i u MTV mreži; drugi oblik čini svet u kome su odnosi izmedu lokalnih i globalnih procesa tako struktuisani kao da su u službi svakodnevnog načina života lokalnog stanovništva.

Na nivou primarnih značenja mi poimamo globalni svet kao presecanje lokalnih mogućnosti sa globalnim; treći oblik - predstavlja svet kulturnih hibrida, svet u kome pojedinac u značajnoj meri gubi mogućnost kulturne i nacionalne identifikacije. Globalna svest može kod određenih Ijudi poprimiti pozitivne aspekte a kod drugih negativne koji se ispoljavaju u snazi protesta. Protivljenje globalizaciji u obliku tehnologije i multimedija ili prosto sekularne kulture, često poprima anti-američku ili anti-zapadnu kritiku kulturnog imperijalizma. Drugi se suprostavljaju globalizaciji zbog beskonačne akumulacije kapitala i ostvarivanje profita na tudim teritorijama. Protivljenje globalizaciji može biti uslovljeno i osećanjem da globalna "običajnost - hibridna" kultura potiskuje ili diskredituje tradicionalna verovanja i na taj način se najbolje pokazuje da ne postoji jedinstveno shvatanje globalizma i globalizacije.

Globalizacija stvara raznovrsne tipove veza, globalnu ekumenuť, koja je u potpunosti lišena granica. Jedinstvo takvih globalnih procesa predstavlja rezultat povezivanja lokalnih subjekata sa globalnim strukturama. Od globalizacije se prosto ne može pobeći. Globalni procesi vrše svoj uticaj na lokalne sisteme i bez obzira na očigledno protivljenje svi se postepeno počinju identifikovati sa globalnim procesima. Ono što se danas naziva globalizacijom nije moguće svesti samo na ekonomske procese i procese neoliberalizma. Savremeni globalni procesi se neograničavaju samo na razvoj medunarodnog tržišta. Oni podrazumevaju tehnološke inovacije i globalne veze na nivou menadžmenta.

Dok jedni u globalizaciji vide otelotvorenje gvozdene istorijske nužnosti, za druge je ona samo jedan veliki mit -stepen medusobne povezanosti zemalja ispod je nivoa koji je osvojen pre Prvog svetskog rata. Ako je globalizacija za jedne objektivan i spontan planetarni proces, za druge ona je islkjučivo projekat dominacije Zapada, amerikanizacije sveta. Dok za jednu struju ona označava konvergenciju i integraciju sveta, stvaranje globalne ekonomije i kosmopolitske kulture, za druge ona neizbežno izaziva fragmentaciju, sve dublji socijalrii jaz izmedu svetova i sukob civilizacija. Pripadnici jednog teorijskog tabora obznaniće da globalizacija neizbežno donosi smrt nacionalne države i kulture, drugi će pak isticati da ona donosi proliferaciju i povećanu važnost nacionalnih država, revitalizaciju nacionalnih identiteta i kultura. (Pečuljić, 2002.)

Danas se govori o postnovinarstvu koje samo prenosi ili rerciklira tuđe informacije. Novinari ne moraju da se udaljavaju od svog radnog stola što ima za posledicu da se odustaje od aktivne istraživačke i produbljene interpretativne uloge. Postmoderno doba je pokazalo da mnogobrojnost medija ne znači garanciju za interpetativno bogatstvo. Primetno je da informacije na radiju, televiziji i novinama pokazuju saglasnost u izboru i obradi vesti koja proizvodi opšti utisak jedinstva. Ipak, ne treba zaboraviti da pluralizam medija demokratizuje društveni život jer oni daju mogućnost da određene informacije ne ostanu ispod praga javnosti.

Danas su prisutna stanovišta da su nove tehnologije i masovni mediji sredstva za prenošenje slobode. Zahvaljujući aktuelnoj informatičkoj revoluciji zastareva i sam pojam mas-medija, "jer postoje velike mogućnosti personalizovane i interaktivne komunikacije koja otvara put ka novoj fazi pluralističke demokratije u pristupu informacijama i potrošnji vesti u znaku neke kućne vrste izrade novinskog proizvoda koji poništava standardizovani karakter masovne kulture." (Gocini, 2001)

Umreženo društvo iznedrilo je "telematsko novinarstvo" koje je sa sobom donelo neke novine u savremenom žurnalizmu. Prva je neprestano ažuriranje vesti koje se mogu u svakom trenutku dorađivati i menjati bez teškoća i gubljenja informacija. Mnogi smatraju da je to izuzetna prednost elektronskih novina u odnosu na štampane ali još jedan razlog "za još veću grčevitost i mahnitost novinarske profesije.Blagovremeno se, medu novinarima na Mreži, već odreduje minutima, pri čemu najviše izostaje brižljiva provera izvora vesti. Postaje čak problematično zadržati standardnu definiciju novinskog proizvoda za članke koji su u opticaju na Mreži, budući da ona predviđa nepromenljivost i zaštićenost autorskim pravima.

Druga velika novina novinarstva na mreži jeste interaktivnost: proces personalizacije vesti razvija dvosmerne informativrie kanale između novinara i člitalaca. Tako nastaje mogući lek za društvenu neprozirnost stvorenu preobiljem novinske ponude, ostavljanjem šire slobode izvora korisnicima, ali i odricanjem novinarstav od sopstvene istorijske uloge vodiča i orijentacije. Novine rizikuju da se prilagode formuli supermarketa, aranžirajući sve bogatije izloge, ali izbegavajući mogućnost izbora.ť (Gocini, 2001) Novi mediji više nisu masovni u tradicionalnom smislu odašiljanja ograničenog broja poruka homogenoj masovnoj publici.

Zbog višestrukosti poruka i izvora, publika je postala izbirljivija. Ciljna publika odabira svoje poruke i tako produbljuje svoju specifičnost i interesovanja, pojačavajući lični odnos izmedu pošiljaoca i primaoca. Činjenica da niko u isto vreme ne gleda istu stvar i da svaka kultura i društvena grupa ima ličan odnos prema medijskom sadržaju, čini temeljnu razliku u odnosu prema staroj strukturi standardizovanih masovnih medija. Tome treba dodati i činjenicu da rašireni običaji "surfmgať (istovremenog gledanja nekoliko programa) dovodi do toga da publika stvara sopstveni virtuelni mozaik.

"Mediji su postali doista globalno povezani, jer programi i poruke teku svtskom mrežom i mi ne živimo u globalnom selu nego u prilagođenim kolibama koje se proizvode globalno a distribuiraju lokalno." (Castells, 1998)

Osvrćući se na Makluanovu ideju o globalnom selu, Manuel Kastels zaključuje: Makluanova galaksija bilaje svet jednostavne komunikacije a ne interakcije. Ona je bila i još uvek je nastavak masovne proizvodnje- industrijska logika u području znakova i, uprkos Makluanovom geniju nije uspela izraziti kulturu informatičkog doba. To zato što obrada informacija ide znatno dalje od jednosmerne komunikacije. Televiziji je trebao računar da se oslobodi ekrana. No njihovo spajanje, s velikim mogućim posledicama na celokupno društvo, dogodilo se nakon što su računarim prošli veliki zaobilazni put da bi mogli razgovarati s televizijom, najpre su morali naučiti razgovarati međusobno.

Tek nakon toga je mogla progovoriti publika. (Castells, 1998) Pobornici očuvanja lokalnih kultura, besni su što su najuticajniji učitelji mladih generacija holiviudski filmski studiji i globalne reklamne agencije. Nasrtljiva tehnologija i komercijalizacija elektronskih medija - sve više otežavaju porodicama i učiteljima da se nadmeću sa globalnim medijima u pridobijanju pažnje budućih generacija

Pogledajte još i ...

	Masovni mediji i sport
	Medijska prezentacija sportskog imidža
	Mediji, manipulacija i sport
	Mediji slobodno vreme i sport
	Mediji, sport i reklame

Komentari na tekst ...

	Pošaljite komentar
	Trenutno nema komentara