Za
moral se obično kaže da je to standard društvenog ponašanja
koji pojedinci treba da usvoje kako ne bi dolazili u
međusobni konflikt, ili u sukob sa širom društvenom
zajednicom. Moral je uvek prosuđivanje o ljudskim postupcima
(dobrim ili lošim) i kao takav on izražava: odnos čoveka
prema zajednici; odnos čoveka prema dragom čoveku i
odnos čoveka prema samom sebi. Pitanje morala u sportu
postaje sve aktuelnije s obzirom na stanje koje vlada
na tom području. Moral je svest ljudi o dobrom i zlu,
sud ljudi o tome šta je dobro ili zlo. Moral čine četiri
osnovne komponente:
1. Moralna norma je zahtev da se nešto čini ili ne čini,
odnosno kakvo treba da bude čovekovo ponašanje i delanje
da bi bilo društveno priznato i ocenjeno kao dobro;
2. Moralni sud je ocena ili vrednovanje čovekovog postupka
i u nju ulazi ne samo procena motiva (namera) nego i
stvarnog postupka (posledice);
3. Moralna sankcija, njome želi da se deluje moralnu
svest (savest) pojedinca;
4. Moralna praksa, sveukupnost moralnog života stvarnog
ponašanja i delovanja.
Sportska
etika bi trebalo da suprostavlja snagu argumenata snazi
autoriteta. Sport, u svojoj suštini mora imati sopstvene
etičke i imperativne moralne vrednosti. Na žalost svedoci
smo najraznovrsnijih devijacija na tom području: stvaraju
se raznovrsne grupe i klanovi koji su vidljivi i koji
se konstituišu po principu profesija, regiona, političke
organizovanosti, nacionalne pripadnosti, navijačke opredeljenosti.
Da
se mnogi ne rukovode istinskim principima morala u sportskom
životu, pokazuju primeri vidljivih devijantnosti i prevara,
povrede osnovnih moralnih načela i internih sportskih
pravila. Veoma je važno napomenuti da izvori moralnih
devijacija ne leže u samom sportu, već izvan njega u
organizaciji, načinu odvijanja sportske aktivnosti,
u zahtevima šire društvene okoline, partikularnim interesima
određene grupe.
|
