Društvene
institucije regulišu ponašanje pojedinaca u društvu.
One predstavljaju podsistem u okviru društvene organizacije
i povezane su sa obrascima ponašanja i društvenim ulogama.
Institucije pojednostavljuju društveni život i osiguravaju
odnose koji su unapred određeni unutar grupa. One osiguravaju
kordinaciju i čvrstinu celokupnog sistema. Razumevanje
sporta, kao društvene institucije, veoma je bitno. Međutim,
primetno je da se nije često koristio ovaj pojam u analizama
sporta.
Sport
pripada sekundarnim institucijama. Društveno značenje
sporta ne koristi se u smislu primarne institucije,
nego u skladu sa njegovim posledicama delovanja na društvo.
Sport bi mogao da ispunjav preduslove jedne institucije.
Sport je značajna ali ne i temeljna institucija. On
ispunjava neke nove funkcije i zadatke, ali mu se pridodaju
i funkcije koje su ranije obavljale neke druge institucije.
Institucija
sporta, u svojoj društvenopolitičkoj ukorenjenosti,
predstavlja oblik društvene kontrole. Sport kao društvena
institucija zahteva konformizam. Sa druge strane, sport
proizvodi, ali i suzbija devijantnost.
Vaspitno delovanje i jačanje karaktera je funkcija koja
se sve češće pripisuje sportu, iako su se ranije ovim
delatnostima bavile druge institucije. Proizvod
uspešnog sportskog obrasca treba da bude identičan sa
idealnim građaninom. Taj obrazac propagira sliku marljivog
i srećnog konformiste.
Toj slici je samo naizgled suprostavljen zahtev koji
se postavlja sportistima (brže, više, jače), dakle marljivošću
se izdvojiti iz proseka i nadrasti konformizam. To "izdvajanje"
služi poboljšanju sportske prosečne norme i to je željeno
uzorno ponašanje.
Danas,
naročito kod savremenog sporta je primetno da se neki
oblici institucije sporta ističu, a drugi zataškavaju.
Sport je ranije više bio okrenut obrazovanju i fizičkoj
kulturi, dok danas zna nastupiti ogoljeno, krajnje komercionalno,
u ime pobede koju smatra svojim največim idealom, i
svojim krajnjim ciljem.
|
